Преображењски сабор у Даљ Планини Другог дана Преображењског сабора у Даљ Планини, на дан празника Преображења Господњег, 19. августа 2023. године, Њихова Преосвештенства Епископи осечкопољски и барањски г. Херувим и ваљевски г. Исихије началствовали су Светим евхаристијским сабрањем уз саслужење свештенства и ђаконства Епархија осечкопољске и барањске и ваљевске. Овом приликом Епископ Херувим је рукопроизвео у чин чтеца Немању Каравуковца из Даља.  Након читања јеванђелског зачала Епископ Исихије је произнео богонадахнуту беседу: У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, управо смо чули повест о Преображењу Господњем из пера Светог апостола Матеја. Ово је кулминација у Христовој проповеди, овај дан је врхунац Његовог учења и јављања. То је врхунац онога за шта је Он дошао на овај свет, врхунац Његове проповеди којом је припремао своје ученике, а тако преко њих и све Његове следбенике и читаву потоњу Цркву Господњу која ће се касније, Силаском Светога Духа, после свега обликовати и остати са нама у све векове до скончања овога света. Потом ће бити једина реалност у будућем веку. Господ је учио, беседио, поучавао, укоревао. Господ је показивао човекољубље, показивао је како треба да се понашају достојни ученици његови, у шта треба да се угледамо. Показивао нам је пут, истину и живот. Када је Свете апостоле свему научио, повео је тројицу од њих, најближе од најближих својих ученика, а то су Петар, Јаков и Јован Богослов. Њих је повео на гору Тавор, остале је оставио иза себе. Тада је учинио највеће чудо, а уствари је показао, како се каже на словенском језику ”маловидно” своју красоту Божанску. Та светлост је сијање Његовог Божанства, увек је око Њега и како каже црквени тропар: засја и нама грешнима твоја светлост присносушна. То значи да та светлост увек постоји, увек је она у Господу, увек је део Њега и из Њега исијава. Само што наше очи нису скоро никада спремне да виде ту светлост нити наш ум, нити наша душа и срце. Ми смо добили од Бога могућност не само да видимо ту светлост Христову, него и да је сами из себе исијавамо, да будемо саучесници светлост, то јест благодати Божије. Нажалост, човек је отпао од Бога још у праоцу Адаму, постао је подложан греху и пропадању и коначно смрти. Ништа од тога није природно, све је то само последица људског отпадања од Бога. Али Господ долази и доноси нам опет ту Своју светлост и доноси нам извављење од последица греха. Узима на себе читаву људску природу и постаје потпуно исти као један од нас, али наравно без греха. Он је онакав какав је човек требало да буде по Божијем стварању. Господ узводи своје најближе ученике на Гору и показује им светлост и тај минимални зрак који је Он допустио да падне на ученике био је толики да су они били ван себе. Изгубили су свест и пали су на земљу. Нису могли ни тај најмањи део Божанства да приме. Човек једноставно не може да види Божанство. Али када смо у светлости Божијој Он може да преноси то своје Божанство благодаћу и да ми учествујемо у њему. Тамо су били и Мојсеј и Илија, представници Старог Завета, док су апостоли представници Новог Завета. Ту су се спојили представници Старог и Новог Завета. Господ је причао са њима двојицом, са Мојсејом као са оним који је од Самог Бога примио Закон у Старом Завету, такође на гори Синајској где је била та Божанска светлост. Говорио је и са Илијом који је представник пророка који су сви богомудро и богонадахнуто проповедали о доласку Господа Исуса Христа Спаситеља нашега у наш род и о Његовом делу Домостроја нашега спасења. Сјајан облак заклонио је вид апостолима и само су у светлости чули глас Бога Оца: ”Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи”. То је реч Бога Оца која се тако истоветна већ једном чула када је Господ кренуо са својом проповеђу, када се крстио на Јордану од Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Тада се Бог Отац јавио у виду гласа и исте ове речи изговорио. Али тада је тек требало да почне да проповеда и да поучава Господ Исус Христос, а сада је то Његово учење већ било објављено. Зато Бог Отац додаје важне речи: ”Њега слушајте”. Слушајте Њега јер је Он Син мој љубљени и Он ће вас увести у живот и спасење. Следеће што су ученици видели и чега су били свесне јеста да им сам Господ долази у говори:”Устаните и не бојте се”. Када су се спуштали са горе заповедио им је да никоме не казују што су видели док ”Син човечији из мртвих не устане”. Јер Он је учинио ово да они који највише верују у њега и који га највише воле, који су у највишој мери колико је то код човека могуће били способни да приме ту трунку Његовог Божанства, да би знали да је Он Бог, да је Син Божији. Да би знали и да је Страдање које је предстојало врхунац Домостроја нашега спасења. Господ каже да је Крст Његов Престо, да је Крст Престо на којем Он постаје Цар славе, Престо на којем Он шири руке и обухвата цео род људски и читаву природу. Да би знали апостоли и да посведоче другим апостолима и ученицима да Он то ради својом влашћу, да Он то добровољно прихвата и да се не саблазне када виде Његово Страдање. Сви Свети који су потом живели у Цркви живели су ово Преображење Божије и наша Црква ову чињеницу користи као најјаче сведочанство да је светост остварива код људи. Многе јереси су то порицале, али овде се види да човек може да созерцава светлост и да јој се присаједињује. Да у благодати може да општи са Богом. Зато не само да можемо, зато смо и створени. Зато је Господ и дошао да нас спасе, да можемо да живимо у вечности, у тој светлости. Данас овде имамо присуство у нетљеним моштима великих наших савремених Светитеља, Светог владике Николаја Жичког и Светог авве Јустина Ћелијског, који су сами најдивнији и најсветлији сведоци Преображења Господњег. Они су се удостојили да заједно са тројицом најближих апостола стоје мислено и умно на гори Таворској и да созерцавају Божанску светлост и да њу проповедају нашем роду. Знамо да је Свети владика Николај био велики учитељ и духовни вођа нашег рода, да је походио и ове крајеве, да је управо у овој светињи 1936. одржао Богомољачки сабор. Сабор који је одржавао по свим крајевима нашег рода где је учио народ о Таворској светлости, где га је учио уподобљавању ка Господу и призиву ка светлости. Сви смо призвани и свима нам је Господ дао могућност да будемо свети. Нека бисмо молитвама ове двојице великана и стубова наше побожности и ослонаца наших у овим тешким временима и ми созерцавали светлост Божију. Да знамо да је на Литургијама та светлост свуда око нас, да извире из Свете Литургије где се сабиремо у име Божије и да га прослављамо и овде и у вечности, нашег Бога вечног у Тројици – Оца и Сина и Светога Духа! Амин.  По благосиљању славских дарова хлеба и вина и грожђа, што је традиционално за празник Преображења Господњег Преосвећени Епископ Херувим обратио се повереном му народу: - Драги Владико, у Христу брате и саслужитељу, поштовани народе, нека свима буде на здравље и на спасење овај данашњи дан, празник Преображења Господњег у овој нашој гори Таворској где осетисмо пуноћу благодати Божије и пуноћу љубави загрљаја Христовог. Данас је свима срце било испуњено јер међу нама су наши дивни и велики Светитељи, Свети владика Николај Жички и Свети авва Јустин. То је велики благослов за нашу Епархију, за наш народ. Да нас они увек руководе у правцу Царства Небеског, у правцу изграђивања слоге и јединства, јер ће то омеђити останак и опстанак нашег народа на овим просторима. За то сам неизмерно благодаран нашем Владици Исихију, што нам је омогућио да можемо имати ове благослове у нашој Епархији и да можемо са нашим дивним Светитељима овде да делимо тугу, радост и да кроз благословене дарове задобијамо Царство Небеско. Нека њихов пут буде и наш пут, да њихово откровење таворске светлости буде откровење нашем народу да и поред таме и околности у којима сви живимо имамо на уму да је на крају путу управо светлост таворска. Захвалио бих се свим људима који су помогли у организацији овог нашег Преображењског сабора, Општини Ердут, гастро екипи из Бијелог Брда и свима људима који нису штедили себе и дали свој допринос да ово наше сабрање јуче и данас може бити овако лепо и величанствено. Наравно да смо на почетку Свете Литургије за ревност коју је показао брат Немања произвели њега у чин чтеца. То је први степен свештеничке службе. Његова ревност заиста велика и познајем га откако сам дошао на чело ове Епархије. Када год сам кретао на неки крај Епархије, пролазећи покрај моста, он је био увек на исто време на истоме месту. Ишао је да буде први у храму, да би свештенику припремио оно што је потребно за служење Свете Божанске Литургије. Из тог разлога, и због многог делања које он и данас чини и твори, одлучили смо да га наградимо. Нека на томе не застане, него да се још више изграђује и буде још бољи и бољи на добро наше Свете Цркве и нашега народа. Имамо још једну духовну радост, а то је да нашу браћу, Хуманитарну организацију Срби за Србе, која заузима јако велики простор у мисији наше Епархије, који заиста много много година делају на простору не само ове Епархије него на територији читаве Републике Хрватске, одликујемо за њихов несебични труд, љубав и пожртвованост у служењу своме народу и испуњавању јеванђелских истина. Одлучили смо их одликовати оредном Јелене Штиљановић. То је највише одликовање наше Епархије. Желимо им да се никада не уморе у томе што чине и творе, него да увек следе Јеванђеље Христово, а Јеванђеље нас учи да чинимо једни другима, да су сви наша браћа и да свима требамо помоћи.  Сабраном народу се обратио и Епископ Исихије: -Часни и преподобни оци, драга браћо и сестре, народе Божији, захваљујем се Владици на дивној добродошлици, захваљујем се свима вама и братству ове Свете обитељи. Желим да Господ благослови да овај сабор још више утврди све нас у вери Христовој, да нас учи да се трудимо да примимо ту светлост Преображења. Требамо да знамо да је Господ са нама и да нас све призива у којим се налазили невољама или благословеним временима, да му служимо. А то је пре свега слушајући Његову реч и учење о љубави према ближњем и љубави према Господу. Не о љубави сентименталној и пролазној, која се тиче само телесних осећања, већ љубави истинској и хришћанској, која је пре свега жељење благослова Божијег ближњему и жељење и чињење доброг у мери у којој то можемо. Хвала свима на дивном дочеку. Велика је радост наша и наше Епархије ваљевске, да из срца наше Цркве, из две светиње у најближој околини града Ваљева, манастира Ћелије и манастира Лелић, донесемо честице моштију двојице најсветлијих примера преображења и следовања Христу. Молимо се Господу да пребивање Светог владике Николаја и авва Јустина буде веза између народа наших Епархија. Све вас позивам да долазите на поклоњење у ваљевске Светиње и да тиме утврђујемо себе у Јеванђељу Божијем и у истини којој нас учи и коју нам доноси Господ. Живели и нека је Богом благословено! Амин.  |
|