НОВОСТИ ЕпископЕпархијаПарохије Линкови Архива Стари сајт

Прослава храмовне славе осјечког Саборног храма

-Цела наша вера је заснована на догађају, а сви догађаји из икономије нашега спасења: Страдање, Васкрсење, Вазнесење, седање са десне стране Бога Оца и Други и славни Христов долазак који очекујемо,  догађаји су који који назиђују Цркву Божију, јер је она сведок и печат те икономије, нагласио је Епископ Херувим у Осијеку.




У уторак, 28. августа 2018. године, када се наша Црква литургијски сећа Упокојења Дјеве Марије, Његово Преосвештенство г.  Херувим благоволео је принети Евхаристијску жртву у Саборном храму у Осијеку који је и посвећен Пресветој Богородици.
Саслуживали су: протојереј – ставрофор Душан Колунџић, парох у пензији, протојереј Александар Ђурановић из Осијека, јереј Вукашин Цветојевић из Вуковара, јереј Драган Сердар из Борова и ђакон Предраг Јелић из Даља.
На литургијске возгласе и прозбе  одговарала је богословска омладина, заједно са верним народом из Осијека.
По заамвоној молитви су освећени каранфили. Ова традиција и обичаји чији се почеци везују за Еписопа Макарија, су у Осијеку стари већ 240 година и заиста потврђују трајање нашег народа на овим просторима. Затим је уследио крсни опход (литија) око храма, која је завршила парастосом за све ктиторе, приложнике и сваког човека добре воље који је учествовао у изградњи храма. По повратку у цркву освећена су славска обележја, колач и жито, које је припремила овогодишња кума г – ђа Ангелина Пејовић.

На крају се литургијској заједници обратио Епископ осечкопољски и барањски:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, благодаћу Божјом сабрани у овом прелепом храму у Осијеку, посвећеном Успењу Пресвете Богородице чију славу сада прослависмо и принесосмо Евхаристијску жртву због свега и за све. Ову жртву смо могли принети захваљујући Домостроју спасења, почевши од зачећа Пресвете Богородице и тога благослова Божијега, па до јављања Архангела Гаврила када је и добила тај благослов да њена утороба постане место Несместивога Бога. Управо тим догађајем сам Бог улази у историју рода људскога, јер једино кроз тај однос, какав је Бог благоизволео по своме предвечном промислу, и можемо имати заједницу са самим Богом. Христовим рађањем из утробе Пресвете Дјеве и нама су се отворила врата раја.
Цела наша вера, драга браћо и сестре, заснована је на догађају почевши од благослова Богородичим родитељима Јоакиму и Ани и рађању Пресвете Богородице, па онда рађање Господа Исуса Христа и сви догађаји из икономије нашега спасења: Страдање, Васкрсење, Вазнесење, седање са десне стране Бога Оца и Други и славни Христов долазак који очекујемо. Све су то догађаји који који назиђују Цркву Божију, јер Црква је сведок и печат те икономије која треба да испуњава нашу целокупну личност.

-Данас смо чули дивну причу из Светог Јеванђеља, која нам уствари говори о две димензије живота у овоме свету. Марта је била способнија и она тежи овоземаљским стварима и потребама, а Марија је она жена која је добри део изабрала, а то је Царство Божје. Данашњи свет нас води у једну другу крајност, једним другим путем, одваја нас од Христа, одваја нас од пута који води у вечни живот. То никада не смемо да дозволимо, никада не смемо тако да живимо и да идемо тим путем. Увек треба да се сетимо Марије, јер је она добри део изабрала; она је поред свих обавеза које је имала, када је Христос дошао у кућу, села поред Његових ногу и слушала Реч Божју. Такви и ми треба да будемо, увек кад год дођемо у Цркву Божју, да слушамо реч Јеванђеља, да слушамо реч љубави и мира. На то нас позива наша Света Црква, на реч мира и Јеванђеља. Јеванђеље нема мржње, само љубав и кроз такав живот се одбацују грешне и пролазне ствари. Црква нас увек на то упућује, кад год смо у светом храму, напајамо се са таквога извора. Са извора Јеванђеља, са извора љубави и милости Божије, јер је милост то да је Бог Отац послао Сина свога Јединороднога у овај свет да би нама људима омогућио заједницу са Нествореним. Велика је то љубав, несхватљива, неограничена, али исто тако и ми морамо имати љубави међу собом, јер ако немамо те љубви, ако не поштујемо највећу Божију заповест и не љубимо ближњега свога, па ни самога Христа. Ако не волимо брата који је поред нас и не видимо милост Божију у њему, онда не можемо волети ни самога Бога.

-Такође, никада не смемо да заборавимо своју Цркву, јер је она темељ нашег опстанка на овим просторима. Бреме које носимо је тешко, али Црква је ту да нам подари наду и утеху. Она ће увек бити ту, да буде светлост свету, светлост Јеванђеља, светлост Христовога Васкрсења и светлост Христвога страдања. Никако другачије ми не можемо да се одржимо, него да све држимо у љубави, да волимо друге и да све поштујемо, али такође да тражимо од других да и они поштују нас, јер је наша култура, наш језик и наша традиција сведок целокупном друштву у коме живимо. Нисмо ми пали са неба, ми смо овде и пре живели и наши преци су доста доприносли социјалној заједници у којој су живели. Управо кроз Цркву, животом у Цркви и Свети Арсеније Чарнојевић нас је и довео на ове просторе, јер је знао да ћемо ми на овој земљи бити истински сведоци свету управо Тога Христа Кога су наши преци сведочили када су долазили на ове просторе.

-Радујем се данас што сам овде са вама у овом предивноме храму у Осијеку и велики је крст који носите на својим плећима, али верујте да је то бреме лако, јер је управо кроз Крст спасење и дошло целоме свету и такав је ваш крст и ваша нада за живот. Управо, пратећи тај пут ћете и остати у заједници са Богом. Црква има и ту димензију да сведочи свету Истину и сведочиће све до Парусије, кроз заједницу васкрсења која се нуди свакоме човеку.
Нека би Господ дао да се и ова заједница  сачува, остане, опстане и умножи и да је Господ благослови од сада и кроз сву вечност. Амин!

Након Владикине беседе, домаћин, отац Александар се захвалио Епископу и браћи свештеницима што су њему и овој црквеној заједници учинили велику част и увеличали данашњи дан. Том приликом се кумства за следећу годину прихватила г – ђа Милка Вондрак.
Славље поводом храмовне славе је настављено за Трпезом љубави у сали Парохијског дома у Осијеку.

















Контакт
Епархија осечкопољска и барањска
31226 Даљ, Загребачка 2а - Патријаршијски двор
Хрватска

тел/факс (+385) 31-590-020
e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr
euodalj@eparhijaosecka.hr

Уредништво сајта
моб. (+385) 98-270-352;
e-mail: paroh@spco-borovonaselje.org

Права на објављени садржај задржава
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА
Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.