НОВОСТИ ЕпископЕпархијаПарохије Линкови Архива Стари сајт

Света архијерејска Литургија у Бијелом Брду





У суботу, дана 11. јула 2020. године, када Црква слави Преност моштију светих бесребреника Кира и Јован и свете новомученике Дабробосанске и Милешевске, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светога оца Николаја у Бијелом Брду.

Његовом Преосвештенству саслуживали су јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Горан Тодоровић, парох белобрдски, јереј Срђан Лукић, парох винковачки, ђакон Здравко Бошковић и ђакон Војислав Николић.

По одлуженој светој Литургији Епископ Херувим је беседио:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека је благословен дан светлости Божје. Кад год се сабирамо и чинимо једну заједницу у Христу можемо видети светлост у овоме свету и осећамо присуство Божје. Сабрање у заједници, на Литургији, у чаши Живота вечнога, чини да благодаћу Светога Духа осећамо присутност Божју.
Да ли од Литургије има веће Тајне на овоме свету? Нема веће Тајне од литургијске заједнице. Ту се учимо Речју Јеванђеља. Данас смо могли чути прелепе речи Апостола и јеванђелиста Матеја: ”Милости хоћу, а не жртвоприношење”. Шта подразумевају те речи? Уче нас да, по хришћанскоме закону који се темељи искључиво на Христу, не постоји земаљски закон. Земаљски закон није мерило живота у Цркви Божјој. Једино мерило живота у Цркви Божјој је закон Христов, закон Јеванђеља. Свети апостол и јеванђелист Матеј учи нас да је исказивање љубави у закону Христовоме милост. Ми људи смо грешни, имамо различите мане и слабости, али и пуно врлина које треба да умножавамо и да то принесемо нашем небеском Оцу. Често пута остајемо замрачени земаљском логиком живота, судимо очима овога света према брату своме не желећи да понесемо и његов крст ка Голготи. Да је Христос био себичан, а осетили смо кроз историју да није био себичан, не би било потребно ни то распеће јер би био довољан самоме себи. Показао би своју моћ и силу и све оно што данашњи светски моћници показују. Христос је чинио супротно закону светске логике и сама логика је добила своју другу димензију, хришћанску логику. Хришћанска логика се искључиво темељи на љубави и на милости. Христос нам може опростити 1000 пута. Свети апостол Павле нас учи да опростимо брату своме једанпут, двапут, трипут и ако те послуша добио си брата свога. Ако те не послуша кажи Цркви, кажи заједници да би заједница у Духу Јеванђеља опростила томе човеку. Ако не послуша Цркву онда смо изгубили тога брата. Црква не престаје да се моли, има своју динамику спасења и упућује нас да се молимо за тога грешника да га посети милост Божја о којој данас говори свети апостол и јеванђелист Матеј. Та милост Божја непрестано нас греје и љуби, не бисмо могли ни доћи у Цркву колико смо грешни. Бог хоће светост и у овоме свету ми се усавршавамо да достигнемо меру раста висине Христове. То је та лепота живота у Цркви Божјој, драга браћо и сестре. Не да судимо очима овога света и овога века, то нам ништа добро донети неће нити нам је донело. Кад год смо тако судили имали смо немире, имали смо насиља и различите тескобе и недаће. Када смо гледали очима продуховљеним благодаћу Светога Духа били смо народ љубави, народ светога Саве, светих Божјих угодника, подвижника који су нас увек учили тој Тајни покајања која нас увек руководи ка Царству Небеском. Учили су нас Тајни поста која непрестано смирава тело и из историје видимо да бисмо требали да се смирујемо у данима када је Црква прописала пост. Требамо да смирујемо своју телесност и да је предајемо Христу, а не да се надимамо пићима и јелима где нема посете Божје. То је логика овога века и овосветских моћника.
Христос нас воли, драга браћо и сестре. Христос нас неизмерно воли и Његова љубав према човечанству је велика. Не може човек показати толику љубав према другоме коликом Бог љуби човека. Господ Исус Христос нам је оставио заповести да се њима руководимо. Оставио нам је Свето Јеванђеље да нас поучава из животворнога извора Светога Духа и осветљава нам стазе у овоме свету. Све ово је прилагођено човеку како би он могао ићи путем подвига који води у спасење. Како ја могу волети Бога, а да не волим брата свога? Онда ту нема љубави и праштања и свега онога што нам је Јеванђеље оставило. Могу ја погрешити, почевши прво од себе, да имам погрешно мишљење и да донесем погрешан суд, али и у томе суду и потезу морам имати на уму да моја мера буде Христова мера. Христова мера је испуњена љубављу према човеку, према заједници и нашој Цркви која нам је поверена. Ту морамо имати велику љубав и велико разумевање, не критикујући никога јер неко мора носити и мој крст, а ја свакако требам носити крст свих нас јер морам га принети Оцу небескоме.
Заиста, када гледамо духовни живот можемо видети његову лепоту, јер ми смо хришћани, људи љубави. Морамо увек бити људи љубави и милости Божје. Нема веће заповести и нема већега достојанства у овоме свету него да живимо по заповестима Христовим, по Јеванђељу Христовом. То је она лепота која нас узноси са овога света. Хришћанин је човек неба, човек небеских димензија. Хришћанин није човек овоземаљских оквира и овоземаљске логике него продуховљене логике за живот вечни. Не може овај свет дати ту филозофију и ту логику, јер се овоземаљска логика и филозофија заснивају искуључиво на овоземањским оквирима који немају своју крајњу тачку, не дају нам коначницу. Хришћанство као такво и после овога света омогућава живот у заједници љубави и милости Божје. Црква нас учи тој лепоти, да будемо хришћани, проносиоци љубави, проносиоци човекољубља и братољубља.
То је хришћанство, драга браћо и сестре, то је лепота хришћанскога живљења. Нема друге лепоте, јер све је друго привидно. Овај свет нас учи некој другој димензији, али не требамо свет сасвим одбацити. Јер све то Божја творевина, све што можемо чулно да опипамо јесте творевина Божја чија је круна човек. Творевину човек треба да охристови и припреми за Други Христов долазак. Наш задатак на земљи је да чинимо дела достојна човека, достојна Христа. Христос нас томе учи и руководи нас у томе закону. Јеванђеље Христово треба да нам је закон, темељ нашега живота. Ту нема мржње и заједљивости, нема лицемерја. Живећи по томе хришћанин задобија живот вечни.
Нека је благословен, драга браћо и сестре, данашњи дан који нас је окупио у радости са Христом. Окупљени смо око Тела и Крви Христове. Црква је Тело Христово, а сви ми удови смо тога Тела и чинимо тако да творевина буде благословена.
Живели и срећни били од сада и кроз сву вечност! Амин.
















КОНТАКТ
Епархија осечкопољска и барањска
31226 Даљ, Загребачка 2а - Патријаршијски двор
Хрватска

тел/факс (+385) 31-590-020
e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr
euodalj@eparhijaosecka.hr

Уредништво сајта
тел. (+385) 99-3512-888
e-mail: info@eparhijaosecka.hr



Права на објављени садржај задржава
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА
Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.