ОСВЕЋЕЊЕ ТЕМЕЉА ЦРКВЕ СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У УГЉЕШУ

У барањском селу Угљеш, надомак Осијека и Дарде, у суботу 29. априла 2017. године, освећени су темељи још једне нове цркве у Епархији осјечкопољској и барањској.

Када су Угљеш, некадашњу пустару, двадесетих година прошлог века населили Срби ''оптанти'' из северне Мађарске, већ 1935. године они су почели да сакупљају материјал за изградњу прве цркве у овом, као и данас, понајмањем селу у Барањи. Међутим, Други светски рат и све касније историјске неприлике одложиле су почетак изградње ове цркве за неко друго време, за нека нова покољења.

Ево, након осамдесет година, потомке ових Срба, као и касније досељенике од Теслића и Добоја, Господ је благословио да започну градњу ове светиње. Благословом Епископа осјечкопољског и барањског Господина Лукијана а на предлог администратора Парохије Угљеш, протојереја-ставрофора Михајла Маријанца, пароха из Дарде, 2016. године је оформљен грађевински одбор, на челу са господином Милорадом Тривуновићем из Угљеша, једним од главних иницијатора изградње цркве. Плац за цркву даривали су супружници Јосип Прањић и Светлана рођ. Џамбас из Новог Чеминца. Након што су обезбеђена материјална средства, крајем прошле године започета је изградња темеља.

Завршене темеље будуће цркве Светог пророка Илије, пре Свете архијерејске Литургије, освештао је Епископ сремски Господин Василије, помоћник Епископа Лукијана. Поред положене повеље о градњи, у темеље је уграђено камење из манастира Хиландара, из манастира Острога, са Свете Фрушке Горе, из Вагана код Шипова, као и по Божијем промислу један сачувани камен који је требао бити уграђен у планирану цркву пре Другог светског рата.

Током Свете Литургије Преосвећеном Василију саслуживали су: протојереј-ставрофор Ратомир Петровић из Осијека, Архијерејски намесник осјечки, протојереј-ставрофор Владо Клаић из Белог Манастира, протојереј-ставрофор Драгомир Сандо из Митрополије београдско-карловачке, професор на Богословском факултету СПЦ - е у Београду, протојереј-ставрофор Михајло Маријанац, надлежни парох и Архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Петар Јованчевић из Епархије сремске, протојереј-ставрофор Милован Влаовић из Даља, Архијерејски заменик и секретар Епархије, као и протођакони Слободан Вујасиновић из Епархије сремске и Драган Сердар из Борова. Богослужење су појањем пратили епархијски свештеници, богословска омладина и полазници веронауке.

По завршетку Свете Литургије Владика Василије прво се захвалио надлежном Епископу Лукијану што га је удостојио да служи Свету Литургију и освети темеље прве цркве у Угљешу. У својој беседи, између осталог, Владика је изразио радост што ће мештани овог села имати свој храм у којем ће се сусретати једни са другима у молитви Господу, те позвао присутне да са другим народима на овим просторима живе у миру Божијем и узајамном поштовању. Затим је Епископ Василије уручио архијерејске грамате признања најзаслужнијим поједнинцима у досадашњем току градње. По одлуци Епископа осјечкопољског и барањског Господина Лукијана, а на предлог надлежног пароха, проте Михајла Маријанца, грамате су добили: Јосип и Светлана Прањић из Новог Чеминца, те Душко Поповић и Милорад Тривуновић из Угљеша.

Овај радосни догађај у Угљешу завршен је трпезом љубави и народним весељем у сеоском Дому културе. Током свечаног ручка, прота Михајло бираним речима је прво захвалио Епископу Лукијану што је благословио ово собрање, а затим Преосвећеном Василију што је и овом приликом, као много пута до сада, поделио молитвену радост са свештенством и народом Божијим у овој Епархији. Прота је такође поздравио све уважене узванике, све приложнике и све друге који су узели учешћа у овом духовном слављу, изразивши уверење да ће ова црква брзо бити саграђена и стављена у молитвену употребу.

Био је ово један од оних дана, један од оних тренутака, када време стане, када пред очима духовним тече вечност, када се тако јасно осети предукус непролазности и Царства небеског. Много народа Божијег сабраног око Епископа и свештенства, дубоке и умилне молитве Господу Васкрсломе као најдивније нити које спајају небо са земљом, само су неке од слика које ће остати у овом селу да се живе и да се препричавају будућим нараштајима.

 

назад