Епископ осјечкопољски и барањски
Преосвећени
Г. ЛУКИЈАН

ПРЕУЗМИТЕ НАШ БАНЕР

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЈЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА

Једна је од пет епархија СПЦ-е на подручју Републике Хрватске. Од 1991. године, када је одлуком Светог архијерејског сабора поново успостављена, на њеном челу налази се новоизабрани епископ - Његово Преосвештенство Господин Г. Лукијан (Владулов), до тада настојатељ манастира Бођани.

''Осјечко поље'' је назив с почетка 18. века, за подручје које је обухватало сав крај око града Осијека, тачније међуречја доњег тока Драве, Дунава и практично целога тока реке Вуке. Што се тиче историјског контекста у коме је Епархија настала, прво треба навести Сабор у Манастиру Крушедолу 1710. године, на коме је епископ Софроније изабран за врховног митрополита Срба под аустро-угарском власти, а подручје ''осечког поља'' дато је на старање новоизабраном епископу Никанору (Мелентијевићу), као епископу ''мохачком, сигетском и осјечкопољском''.
Затим, године 1721. за епископа осјечкопољског изабран је Максим (Гавриловић), настојатељ манастира Бешенова. Овај епископ купио је у осјечкој Доњој вароши велелепну кућу која је била епископска резиденција.
Као самостална епархија остала је до 1733. године када је укинута. Њен угарски део придружен је Будимској епархији, а славонски део Сремској архидијацези.

Међутим, већ Патријарх Арсеније Четврти (Јовановић) предао је Епархију осјечкопољску на духовно старање, 1746. године, своме епископу Јовану (Георгијевићу). Резиденција епископа Јована била је у Осијеку, где је Епархија имала две куће. Убрзо, после избора новог митрополита 1748. године, Архијерејски синод придружио је Осјечкопољску епархију поново Славонско-пакрачкој. Од 1758. године Епархија осјечкопољска дефинитивно је дошла у састав Сремске дијацезе, у чијем саставу остала до 1991. године.

Како је Свети архијерејски сабор СПЦ-е 1991. године обновљеној Осјечкопољској епархији придружио целу Барању, она данас покрива географско подручје источне Славоније, западног Срема и Барање.

Епархијско седиште

Налази се у Даљу, у Летњој резиденција српских патријараха, улица Зегребачка број 2а.

Архијерејска намесништва

Епархију сачињавају три архијерејска намесништва: Вуковарско, Осјечко и Барањско, у којима активно служи 39 свештеника, 5 ђакона и 3 монаха. Епархија има један манастир, посвећен Успењу Пресвете Богородице, а налази се у Даљској Планини.

Веронаука

Предаје се у основним и средњим школама Осјечко-пољске и барањске епархије још од школске 1991./92. године. Ради што студиознијег праћења и развоја верске наставе, при Епархији је основан Катихетски уред. Верску наставу,што у основним што у средњим школама, факултативно похађа укупно око 4000 ученика.

Епархијска слава

По доласку на чело Епархије, Његово Преосвештенство Господин Лукијан установио је Епархијску славу, одредивши за патрона Епархије Светог Стефана Штиљановића (17./04. октобар).

Обнова

У последњем рату (1991-1995) у Осјечко-пољској и барањској епархији уништено је 14 цркава, а 35 је оштећено. Порушено је 6, а оштећено 8 парохијских домова и осталих црквених зграда. Већина од ових здања су потпуно или делимично обновљена.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

web counter
Copyright © 2013 SPC
~ Eparhija Osјečkopoljska i baranjska ~