Освећење крстова за храм Светог апостола Петра и Павла у Караџићеву”Заиста се сви радујемо што смо добили нову богомољу, што су мештани Караџићева добили место где ће приносити Жртву Богу и место где ће се заједно са црквом преображавати. Данас сам рекао, а то сигурно и осећам, нашем народу на овим просторима једина нада је наша Света Црква. Здања као што је ово и наша црква у било којем месту гарант су нашег опстанка на овим просторима, гаранција да живот и даље има своју суштину и своју основаност, да ништа није готово” - нагласио је Епископ Херувим.У другу недељу Великог поста, 20. марта 2022. године, када се Црква молитвено сећа Преподобног Григорија Паламе, Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је да освети крстове за храм Светог апостола Петра и Павла у Караџићеву. Чину освећења крсног знамења за Петропавловски храм у Караџићеву саслуживали су и присуствовали протонамесник Драгослав Шалајић, парох маркушички, протонамесниик Ненад Кесоња, парох габошки, јереј Бранислав Михајловић, сабрат манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. У својој беседи изговореној по освећењу крсног знамења Епископ Херувим обратио се мештанима Караџићева речима наде и утехе: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, драги мештани Караџићева, нека буде свима на здравље и на спасење наше молитвено окупљање поред новоподигнуте Петропавловске капеле. Заиста је велика радост што смо данас овде и што освећењем крстова приводимо крају ово благочестиво дело. Освећењем крстова завршни радови теку по вољи Божијој, по благослову Цркве и молитвама овог благочестивог народа. Ово здање се уз велику љубав и велику жртву приводи крају. Заиста се сви радујемо што смо добили нову богомољу, што су мештани Караџићева добили место где ће приносити Жртву Богу и место где ће се заједно са црквом преображавати. Данас сам рекао, а то сигурно и осећам, нашем народу на овим просторима једина нада је наша Света Црква. Здања као што је ово и наша црква у било којем месту гарант су нашег опстанка на овим просторима, гаранција да живот и даље има своју суштину и своју основаност, да ништа није готово. Док год звони звоно и свећа гори ни у једном селу ништа није заборављено. Црква је ту да сведочи веру у Васкрслога Христа, да преноси наду нашем народу. Не заборавимо своје гробове ни своје куће, своју дедовину, чувајмо их и односимо се према њима са поштовањем јер су то сведоци времена и славне историје нашег народа на овим просторима. То сведоче светиње. Свако место има своју цркву, има своју богомољу и свој крст. Крст који упућује народ на преображење, који упућује народ ка Христу и подсећа да смо ми хришћани људи вере, наде и љубави. То су нам основе живота, то су темељи нашега пута на овим просторима. Ово дело приводимо крају, осветићемо храм и тада требамо да се учимо литургијском начину живота, то је круна и смисао за свакога од нас. Овде треба да се служе богослужења која нас васпитавају и усмеравају ка Христу и вредностима које нас могу учинити само бољима. Да будемо бољи људи, једни друге да разумемо и да градимо јединство и слогу. Нема више никаквих подела и различитости. На то нас Црква позива. Овде је заиста велика љубав људи. Од самога почетка пратим, долазим, обилазим. Осетио сам велику љубав и Богу хвала то се испунило зидањем где ћемо се сви заједно молити Богу. Нека сте живи, благословени и срећни. Нека вас Господ заједно са вашим заштитницима увек штити и чува, да сви будемо благословени. Да останемо на путу дивних угодника Светих апостола Петра и Павла који су примери чврстине вере, примери љубави и слоге. Амин! |
|