Исповест свештенства Епархије осечкопољске и барањске”Чекаће нас многи изазови и много је проблема у свету који ће се сигурно осликати и на живот сваког парохијанина. Као пастири словесног стада бићемо изложени као пример, дужни да уливамо наду у тешким тренуцима. Ни једно време кроз које је Црква пролазила није било лако, тако није ни ово време у којем сада ми сведочимо Христа” - рекао је Епископ Херувим. У среду треће недеље Великог поста, 23. марта 2022. године, када Црква слави Светог мученика Кодрата Коринтског, после јутарњег богослужења у Преображењској капели Светоуспенског манастира у Даљ Планини, свештенство Епархије осечкопољске и барањске, предвођени Његовим Преосвештенством Епископом осечкопољским и барањским г. Херувимом, приступили су Светој Тајни исповести, а након тога и саборно Литургији пређеосвећених дарова. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставороф Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки, протојереји Марко Шукунда и Немања Клајић, службеници ЕУО и ђакон Војислав Николић, службеник ЕУО. По благослову Епископа Херувима, протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, исповедио је свештенство. Епископ Херувим обратио се свештеницима архипастирском беседом: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, нека свима буде на здравље ово наше саборовање у манастиру у Даљ Планини, нека вам буде на здравље и на спасење Света Тајна Причешћа и нека нас Господ увек крепи. Треба да знамо Ко је наш крајеугаони Камен око кога треба да се сабиремо и разумемо. Мисија и пастирство које нам је дато треба увек да буде усмерено ка Христу који нам је пример на путу ка Царству Небеском. Једини пут који имамо јесте пут ка Царству Небеском. Имамо многе дарове и требамо да их употребимо у заједници која нам је поверена. Требамо да се бринемо о парохији која нам је поверена. Испуњење заповести и залога који нам је поверен Светом Тајном рукоположења сигурно је трновито. Живот у Христу је много тежак, али води ка Царству Небеском, води у љубав и праштање. Чекаће нас многи изазови и много је проблема у свету који ће се сигурно осликати и на живот сваког парохијанина. Као пастири словесног стада бићемо изложени као пример, дужни да уливамо наду у тешким тренуцима. Ни једно време кроз које је Црква пролазила није било лако, тако није ни ово време у којем сада ми сведочимо Христа. Многе околности нам ово говоре и много је показатеља у ком правцу иде свет. Уколико будемо у молитви, у посту и јединству, у разумевању, лакше ћемо издржати сва искушења. Видимо да код нас има много проблема и што се тиче породице. О томе требамо да водимо рачуна и да чувамо и негујемо своју породицу. Прво ми, па онда сви други. Уколико се људи не буду могли угледати у нас нећемо давати добар пример, а сами ћемо бити изложени различитим искушењима и различитим врстама неразумевања. Када нам је породица часна која следи Христов пут, наше словесно стадо има пример на који ће да се угледа и ходиће тим путем. То улива наду и веру нашем народу. Требамо се томе посветити и придати пажњу. Породица је Црква у малом и нуклеус живота и постојања сваког друштва. Ту је суштина живота, ту је нада и суштина жртвене љубави. Ако тога нема губи се сваки смисао пастирског службовања и живота у Христу. Највећа жртва, највећа љубав и праштање и разумевање извире из породице. Данас смо суочени са кризом породице, самим тим и са идентитетом Цркве Божије. Свакако да је прошло већ годину дана од задње исповести и постоје и велики духовни плодови труда. Остаје нам још много тога да завршимо, али ако смо сви заједно, раме уз раме, уз љубав, праштање и разумевање, биће нам много лакше. Сви предвиђени задаци и радови завршиће се ако будемо схватали једни друге. Не требамо да бежимо једни од других. Брига једног човека брига је и другога човека. Не требамо да се оглушујемо због другачијег размишљања, јер све се дешава под благословом Божијим који води ка правом путу. Све што радимо води нас ка Христу и испуњавању заповести, све је усмерено у правцу спасења свих нас. Зато, сви требамо да будемо људи слоге, јединства, праштања и љубави. Да сведочимо ту истину, да будемо пример словесном стаду. Тако ћемо имати благослов и плодотворан рад на њиви Господњој. Не сумњамо да све то и сада јесте тако, али свакако постоји простор за побољшање како би се све унапредило. Нека би Господ дао да се у том Духу васпитавамо, да нам овај Пост буде на духовну корист и духовну радост и да сви на крају овог Поста осетимо радост жртвене љубави и Васкрсења Христовога. Живели, срећни и благословени били! Амин. |
|