Недеља мироносица у Борову”Оно што је вечно је у љубави и радости коју нам доноси Васкрсење Христово. Радост спасења, потврду вере и испуњење Божанске љубави налазимо у Христовом Васкрсењу” - рекао је Епископ Херувим. У Недељу мироносица, 8. маја 2022. године, када Црква прославља и Светог апостола Марка, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим предстојао је евхаристијским сабрањем у храму Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Герман (Богојевић), епархија канадска, протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, јереј Драган Сердар, други парох боровски, ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу и ђакон Здравко Бошковић из Борова. Епископ Херувим нагласио је у својој архипастирској беседи да је Свето Причешће Лек бесмртности и да се све вечно налази у љубави и радости коју нам доноси Васкрсење Христово. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче, директоре основне школе, драги народе, у поздраву Христос Васкрсе испуњена је радост свим људима. Човеков живот треба увек да се усмерава у правцу Тајне Васкрсења јер је она смисао живота. Наш одговор, Ваистину Васкрсе, наша је потврда те суштине и све нас обједињава. Бог из љубави претрпе страдања, васкрсењем својим показује Тајну свог Божанства, открива да је и Бог по својој природи осим тога што је по промислу по доласку међу нас на себе узео људску природу. Сабрани смо на овом светом месту, храм се обнавља и надамо се ћемо што пре се вратити под његове сводове и тамо служити Службу Божију. Наше сабрање у овој сали такође представља храм Божији, јер смо сабрани у благодати Светог Духа примили Свету Тајну Причешћа. У Часном посту имали смо прилике да се учимо из примера Светих, почевши од Свете Марије Египћанке и Јована Лествичника. Они нам показују која је Тајна духовног живота и у чему је лек човекове душе. Свети оци су говорили да је Свето Причешће Лек бесмртности, Лек за сваку људску болест. У Цркви, у заједници, у Тајни Свете Евхаристије је пуноћа живота, у Тајни Тела и Крви Господње. Лепо је данас бити овде, цела заједница се причестила. То је заиста велики дар Божији да смо сви сједињени у Тајни радости, у Тајни љубави и потврди наше вере. Љубав која произилази из периода прослављања Васкрсења Христовог је Радост над радостима, Славље над слављима. Бог васкрсава, човеку отвара живот вечни побеђујући и смрт. Енигма свих филозофа, књижевника и научника је како пронићи у Тајну овога живота. Бог показује која је Тајна. Управо у Васкрсењу. Сви ћемо васкрснути за живот вечни ако смо чинили добра дела. А треба да чинимо добра дела да бисмо их на крају свог овоземаљског живота принели Богу. Чинимо добро међу собом, гајимо добро и потврђујмо тиме веру своју. Бити у заједници и љубити брата велика је Тајна, велики је благослов Божији превазићи сва искушења која могу бити производ међусобних људских односа. Све то можемо превазићи ако смисао тражимо у Тајни Христовој. Тајна Христова превазилази све наше људске слабости које су последица наше природе. Свако се бори за себе, за свој положај и статус. То може да произведе различите врсте сукоба. Међутим, уколико смо са Богом и схватамо суштину Божијега домостроја спасења видећемо да је све то таштина. Оно што је вечно је у љубави и радости коју нам доноси Васкрсење Христово. Радост спасења, потврду вере и испуњење Божанске љубави налазимо у Христовом Васкрсењу. Божанска љубав се разапела ради нас и ради нашега спасења. Данас смо у молитвама прославили Светога апостола и јеванђелиста Марка, дивнога јеванђелиста који нам је оставио залог вечног живота и пут ка Христу. Написао је Свето Јеванђеље да би нама била откривена Тајна вере, суштина живота и Тајна љубави. Нека би Господ дао да нас данашње сабрање усмери ка вечном животу, да нам Свети апостол и јеванђелист Марко буде путеводитељ. Да се читајући Свето Јеванђеље усмеравамо у правцу подвижничког начина живота, тј. у правцу оне љубави којом подвижници задобијају Царство Небеско. Нека би Господ дао да се тим Откровењем и ми васпитавамо у Христу, да би наш живот био у радости. Простори где живимо јесу заиста места страдања, али свакако и радости. Од страдања долази и васкрсење и ми опстајемо и остајемо овде. Све идеологије су пролазне, али оно што Црква проповеда јесте вечно. Амин. |
|