Света архијерејска Литургија у Осијеку”Свако време је за Цркву Божију изазовно, али искуство које нам Црква даје изнад свега је у овом свету. Јаче је од свих недаћа и искушења, а подвиг нашег живота је да се молимо за све људе” - нагласио је Епископ Херувим. У недељу 8. по Духовима, 07. августа 2022. године, када Црква слави успење Свете Ане, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку. Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осјечки и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Беседом коју је изрекао Епископ Херувим поучио је сабране смислу заједничарења у Литургији које извире љубави и жртве за другога. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је свима благословен данашњи дан и Света Литургија коју одслужисмо у нашем предивном храму овде у Осијеку. Сетисмо се успомене на мајку Пресвете Богородице, на славно успење Свете Ане. Радост је данас бити овде, служити заједно са вама, бити у литургијској заједници која нас изнова враћа и обнавља за живот вечни. Света Литургија нас уводи у Тајну вечности која је овоземаљски живот осмишљава на прави, на јединствен начин, у духу Цркве и оних који следе заповести Божије. Данас овде сабрани део смо тога, део смо вечности која се овде испунила и део љубави Божије која се овде излила. Кад год смо сабрани, једни са другима лицем к лицу, знамо да је и Господ са нама. Господ нас тада гледа са висине Светога Стана Свога, омива нас Својом радошћу, радошћу Васкрсења која нас у животу треба непрестано водити. Ми хришћани смо бића радости, а не туге и таштине. Хришћанство је извор радости, извор који је непресушан и непрестано се излива на творевину. Искушења су присутна, све су актуелнија, али радост Божија не престаје да се излива. Хришћанство има одговор на све, ништа није изгубљено и све што је човеку немогуће Богу је могуће. Данашње Свето Јевађеље то нам и потврђује. Господ је од пет хлебова наситио пет хиљада људи показујући тиме да је Он Господ Спаситељ, Творац који свакоме даје онолико колико му је потребно. Земља нам даје довољно што је за наш живот потребно. Требамо да се руководимо љубављу, хришћанство је производ љубави. Да је неким случајем оно производ мржње, а не љубави, све у овом свету би изгледало другачије. Моћници желе да завлада немир, да се наруши равнотежа и да настане хаос. Православна вера увек је проповедала мир и слогу међу људима. Христова Црква проповеда сабрање, саборност је уједно у темељима Цркве као идеал. Зато се ми увек обрадујемо када смо сабрани, показујући тиме да је наше постојање везано за Цркву и једини свој смисао има у Цркви. Све друго је пролазно, има свој рок. Знамо добро колико је Црква кроз векове претрпела, колико је била мучена, протеривана и забрањивана. Господ је увек крепио људе чинећи их тако проповедницима Јеванђеља, да би тако показали свету да Христом могу победити све недаће. Крст Христов је победа над свим овоземаљским моћницима и џелатима који покушавају да од Цркве створе организацију која има своје временске оквире. Црква из тих оквира излази јер је вечна и непролазна. Први векови су били период гоњења у којем је Црква грађена крвљу мученика. Да бисмо ту веру потврдили, кад год се освећује Црква, у Часни престо се уграђују мошти мученика. То нам говори да су темељи Цркве у мучеништву. То не чинимо да бисмо призивали мучеништво, већ да бисмо кроз своју веру сведочили њихову жртву а тиме уједно и Жртву Христову. Свети нису узроковали своје страдање, него су били христоносци и богоносци и пострадали су јер се нису хтели одрећи своје љубави према Господу. Уградили су се тако у темеље Цркве као њени основни елементи. Свако време је за Цркву Божију изазовно, али искуство које нам Црква даје изнад свега је у овом свету. Јаче је од свих недаћа и искушења, а подвиг нашег живота је да се молимо за све људе. Да се молимо и за оне који нас воле, и за оне који нас мрзе, за оне који нас неправедно клевећу. Црква Божија увек је тако проповедала и чинила. Кроз покајање, кроз сузе покајања на лицу своме можемо своју душу умити и поново се Господу присајединити. Нека би Господ дао да се у томе васпитавамо, да Христос буде наш пример и путоказ без обзира на искушења која су пред нама. Са вером у Бога и у Васкрсење бићемо истински богоносци, Христови ученици, имајући у Њега поверења да нам не даје већи крст од онога који ми можемо да носимо. Нека сте срећни и благословени, нека је благословена наша заједница овде у Осијеку. Нека нас све заједно Господ сачува и упути ка Царству Небеском! Амин. |
|