Света архијерејска Литургија и призив Светог Духа у Јагодњаку У суботу, 10. септембра 2022. године, када Црква слави Преподобне Мојсеја Мурина и Саву Псковског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца у Јагодњаку. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Стеван Кувежданин, парох кнежевовиноградски, протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Епископ Херувим је после призива Светог Духа на ученике произнео следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа. Часни оци, драги народе и децо Божија, нека свима буде на здравље и на спасење ово наше сабрање овде у Јагодњаку где призвасмо благодат Светога Духа за почетак нове школске године! Одслужисмо Свету Божанску Литургију као круну свих богослужбених молитвословља наше Свете Цркве. Радујем се што сам данас заједно са вама, што сам могао поделити радост овога дана и нашега сабрања овде у Јагодњаку. Овде се сакупила наша православна омладина из Барање. Они су наша снага и узданица. Деца су гарант нашега опстанка и останка на овим просторима, а Црква јесте најбољи и аутентични сведок очувања наше вере, националне припадности и наше културе. Црква је баштионик свих оних вредности које као народ у своме бићу треба да носимо. Јер ако смо окупљени око Цркве и ако све почињемо са благословом, као што је почела и школска година овом молитвом, онда знамо да је Бог са нама. Да нас Бог увек крепи, да нам даје снагу на свим искушењима и свим бурама овога света. Уколико идемо без Бога, уколико се усмеравамо у правцу који није по закону Божијем, онда ту нема благослова, ту влада један хаос и једна тама. Међутим, када народ живи у заједници, а уколико је при томе и у заједници Цркве, која јесте једини аутентични сведок нашега постојања на овим просторима, онда је то сасвим другачије. Тада смо на оном Светосавском путу као и наша деца која су се овде сабрала, али и она која су одсутна из оправданих и неоправданих разлога и који нису могли бити део овога сабрања. За њих смо се исто помолили да и они приме благодат Светога Духа, да буду на корист своје Цркве, на радост својих родитеља, а да наук који стичу буде на добро наше заједнице на овим просторима. Јер требамо се образовати, али образовати се у Христу, образовати се у науци Христовој, а свакако да није то негација световних наука, већ искључиво надоградња. Човек треба бити саткан и научен са разних страна, поучен разним наукама, али оно што је вечно и оно што остаје јесте наука Христова. Зато је и Господ рекао: „Пустите децу нека дођу к мени, таквих је Царство Небеско”. Уколико и ми као људи не будемо као деца, нећемо ући у Царство Небеско. Дечије срце је безазлено, њихов ход и њихова игра је безазлена, јер њихов ум је анђеоски. Они су благослов овој земљи, благослов за останак и опстанак у земљи где су рођени, а ова земља је благословена земља. Земља који су подигли наши преци, који су градили наше храмове и остављали нам завет да и ми будемо заветници тога завета, да и ми оставимо оно што је најлепше, нашим наследницима и онима који ће после нас доћи. Најбољи пример ћемо дати ако будемо они који ће сачувати своју веру, језик, сачувати своју културу. То је наш завет на овим просторима. Чување своје вере, чување свога језика, своје Крсне Славе, своје културе и духовности. То нас треба увек изнова рађати и на аутентичан начин упућивати на Цркву, јер Црква је једини тај пример. Данас смо сви требали бити овде сабрани, али ето нажалост нисмо. Свако има неке своје разлоге, али да ли су они оправдани или неоправдани, то само Бог нека суди. Ово сабрање треба прерасти у један сабор омладине на овим просторима, сабор наше православне омладине који негујемо четири године. Требали бисмо да се у првој недељи школске године сабирамо у по једном месту овде у Барањи, да призовемо благодат Светога Духа. Да нас тако Свети Дух обнавља, да нас Свети Дух умудрује да будемо мудри као наши преци. Тако ћемо бити образовани као што су наши преци били образовани. Поменућемо име Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића, да не набрајамо све, а много их је који су велика дела учинили. Уткали су се тако у европску и светску научну и културну баштину. Можда без Николе Тесле не би било данас струје, нити расвете, али ето Бог је дао да се из рода нашега такав ум роди. Можда и међу нашом децом постоје такви умови који ће једног дана бити велики научници и велики људи свога рода. Јако је битно да будемо део Црвке, да будемо део ове заједнице која се темељи на љубави, на вери и нади. Јединство и саборност су уткани у само ткиво наше Свете Цркве и без обзира на сва искушења Црква је увек сведочила име Христово. Када је било најгоре и кад су била гоњења Црква Божија је била увек уз свој народ и увек ће бити. То требате да знате, нека вам то буде један ослонац, јер кад звоно звони у једном месту значи да је Црква ту. Црква је сведок постојаности, сведок времена и сведок нашега идентитеа. С тога нек је благословено ово наше данашње сабрање овде, нек су наша деца благословена и нека их Господ благослови! Да буду достојни свога рода, своје вере, своје Црвке, својих родитеља и да нас све Господ крепи и снажи у сва времена. Живели, срећни и благословени били. Амин! Истога дана, Епископ Херувим посетио је у својој архипастирској бризи посетио храм Светог пророка Илије у Угљешу чија се комплетна изградња приводи крају те се врше завршни радови. |
|