Храмовна слава у Бијелој Лози На празник Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у храму Рођења Пресвете Богородице у Бијелој Лози. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Александар Вукадиновић, парох будимачки и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. По освећењу славских обележја Епископ Херувим је беседио сабраном народу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и спасење Света Литургија овде у Бијелој Лози. Сабрали смо се на празник Рођења Пресвете Богородице како бисмо прославили славу овога Светога храма. Радујем се што са вама делим радост данашњег празника. Рођење Пресвете Богородице је почетак спасења људског рода, као што каже тропар, почетак је испуњења домостроја спасења, односно спасењског пута којим човечанство треба да крене. Утроба Дјеве Марије постала је место несместивога Бога, захваљујући Пресветој и сви ми можемо бити уврштени у ред људи који ће бити са десне стране Христу приликом Његовог Другог доласка. Данашње Свето Јеванђеље поучава нас како можемо победити своје страсти и како можемо чути Реч Божију. Чули смо о две сестре које су у свом дому дочекале Господа. Једна је желела да га угости, док је друга хтела чути Божију реч те је села да слуша. Реч Божија је небеска храна, нетрулежна храна. Та друга је изабрала важнији део. Знамо то и по чувеним Христовим речима: ”Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много. А само једно је потребно”. Браћо и сестре, ми такође требамо да изаберемо Маријин део. Као што смо се окупили данас у храму, на Светој Литургији која је предокушај Царства Небеског, тако стално треба да чинимо и да будемо део Цркве. Црква је Реч Божија која се непрестано даје човеку, открива се и благодаћу Светога Духа нам се тумачи. Свето Јеванђеље и Црква савремени су за контекст времена у којем живимо. То није пуста старина коју само препричавамо и која нема своју потврду и печат. Вредности савременог друштва су пољуљане и одвраћају нас од Речи Божије и правог Пута Христовог. Црква је Тело Христово и следећи њеним путем ми идемо за Христом, следимо и сведочимо својим животом Његово Страдање и Васкрсење. Све ово нам даје снагу и поуку за живот у овом свету где се све извитоперило. Породица више нема оно своје место које је требала имати, одређене врсте заједница добијају неку посебну почаст у друштву нарушавајући само друштво које се у свом оригиналном смислу урушава. Човек изгледа не треба више да буде онаквим каквим га је Бог створио, него супротстављен природи и Богу. Бог човека није створио за то. Бог је човека створио као круну свог стварања, да буде лепота у овом свету и да све што је створено приведе Створитељу. Требамо непрестано да се поучавамо Маријиним примером, да слушамо Божију реч. Наравно да је добар и подвиг који је Марта чинила, али на првом месту треба нам бити Црква, речи Христове, наша Крсна слава. То требамо чувати као најдрагоценији дар који имамо. Једино тако свету можемо сведочити светлост Васкрсења. Речи Светог апостола Павла које смо чули нам исто тако говоре шта је све Господ претпрео за нас, каквим мучењима и страдањима се предао да би сваки човек могао бити део изабраних. Света Литургија остављена нам је да будемо заједничари Царства Небеског, у заједници Тела Христовог. Породица јесте Црква у малом где се деца на првом месту требају образовати, а и ми заједно са њима. Радујем се што смо данас овде, што су се људи сабрали у складу са околностима и могућностима. Ваша вера грејала је и нас на овој Светој Литургији и охрабривала нас. Без обзира на искушења и на тежину живота вера треба увек да пламти у нама, једни друге вером треба да грејемо и да помогнемо када неко од нас у искушењима поклекне. Ту смо да једни друге утешимо и да једни другима будемо снага. Осетио сам то данас овде, осетио сам вашу веру и љубав према Светој Цркви. Неизмерно се радујем радошћу Христовом која побеђује овај свет, побеђује таму и доноси светлост овом свету. Као људи Цркве, као Тело Христово, требамо бити сведоци да је Христос Победиоц смрти који нам даје смисао и отвара Царство Небеско. Нека би Господ дао да будемо сви благословени, да будемо чврсти и јаки где год живели, и у овим дивним славонским местима наше Епархије. Најавио бих и званично долазак Његове Светости у Вуковар 15. и 16. октобра, и позвао бих вас да се заједно тамо окупимо и прославимо име Божије. Нека би Господ дао да нас та благодат и благослов оца нашега Цркве, онога који седи на трону Светога Саве, увек штети и крепи у све дане живота вашега! Живели, срећни и благословени били! Амин. |
|