Освећење храма Светог пророка Илије у Угљешу У суботу, 22. октобра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске освештао храм Светог пророка Илије у Угљешу. Овом приликом Преосвећени Епископ рукопроизвео је протопрезвиетра Ђорђа Ковачевића, архијерејског намесника барањског у чин протојереја-ставрофора. Епископ Херувим је после Свете Литургије изговорио пригодну беседу: - У име Оца и Сина и Светога Духа! Поштована саборска заступнице, поштовани начелници, доградоначелници општина који су се данас овде сабрали, поштовани представници културног просветног живота наше заједнице на овим нашим просторима, поштовани народе, нека свима нама буде на здравље и на спасење ова заиста велика духовна радост која нас је данас сабрала овде у Угљешу у овој цркви посвећеној Светоме пророку Илији. Знајући саме почетке овога храма, када сам дошао на чело ове епархије, некако сам од почетка био уз овај храм и гледао како овај храм расте, напредује и ево хвала Богу данас је добио и своје пуно светло. Наравно да оно није завршено до краја и да још постоје одређени радови на улепшавању и уређењу овога светога простора. У сваком случају, данас је велики дан, јер данас је благословено место, осветили смо место за богослужење и за наше сабирање. Овде требамо Господу, на првом месту, да узносимо молитве чистога срца, да узносимо молитве које ће бити на добро и корист наше Свете Цркве, нашега народа на овим просторима. Црква нас увек на то позива како би нас благослов Божији увек пратио. Храм Божији јесте храм молитве, храм у којем се Христос непрестано рађа и у којем Христос непрестано васкрсава. То су Тајне нашега живота и то је Тајна која нас непрестано треба враћати ка Христу и ка животу у Цркви Божијој. Храм Божији је место молитве, место мира, место где се чује блага реч, та реч нас милује љубављу, речима утехе, наде и вере. Јеванђеље буди ону истинску веру у срцу и души свакога од нас. Црква је кроз своје историјско искуство увек била место молитве место у коме се сабирао народ и место у којем је била потврђивана вера наших отаца, праотаца и свих оних који су учествовали у изградњи овога светога храма. Угљеш није имао своје богослужбено место али ево данас, Богу хвала, после овога чина, ове завршене грађевинске изградње, има своје место молитве. Овде ће се наш верни народ сабирати и молити се Господу. То је заиста велика радост. Благословен је онај народ који подиже храмове у славу својих светих предака, у славу наших дивних светитеља који су нас учили будемо ктитори свога народа и своје Свете Цркве. Не требамо да гледамо ко је колико и шта дао и ко је колико на који начин дао, већ да сагледавамо да смо се сви ми овде уградили. Они који су дали и мали прилог или који су се молили Господу, можда су управо ти људи у некој суштини и највише ту придарили јер су дали оно што су имали. Дали су сузу и молитву и капљицу своје жеље и хтења да овај свети храм данас засија оваквим светлом. Свети храм није само здање које ће нас задивити својом овоземаљском лепотом и красотом. Свети храм сте данас ви овде, драга браћо и сестре, ви који сте се сабрали. Храм се гради ради народа, не гради се ради здања и лепоте, већ ради народа који је ту данас са нама, који је учествовао у овој Светој Литургији и овоме Светоме чину освећења. Зато смо данас осветили овај свети храм и зато се данас зидају храмови Божији да би се народ могао сабирати око Христа, као колевке Богомладенца. Зато смо се ми овде данас сабрали и зато смо се Господу помолили, да нам Господ да ону суштинску радост коју данас осећамо. Вашу радост осећамо и ми јер ваша радост надилази овоземаљску радост, а наша радост се испунила у вама. Е то је велики благослов и то је велика нада за све нас. Где је Црква ту је и наш народ, где је Црква ту је постојана наша заједница. То осећамо где год на ком делу наше епархије да смо, јер кроз Цркву заједно са свима онима који се труде у оквирима оних друштвених околности, покушавамо да изградимо заједницу која ће моћи да носи Крст будућности и која ће моћи да чува свој језик, свој идентитет и своју културу. Нека би Господ дао да се радујете овоме дивноме храму. Угљеш је место дивних и добрих домаћина, који су искључиво из љубави према својој Светој Цркви, кроз одрицање овде улагали себе. Наравно ту је и духовна страна засигурно имала велики удео, јер да није било те симбиозе духовног и материјалног, не би могло доћи ни до освештавања овог храма. Нека вас граде љубав и слога као и до сада, заборавимо размирице које можда постоје јер данашња радост нас треба објединити. Данас се слила благодат Светога Духа на све нас. Наставимо да улепшавамо овај храм да би он био наш понос, али и понос наших поколења. Умножавајте своју слогу, ваша радост нека буде везана за Христа и Цркву јер је то вечна радост, нека никада не усахне ваша вера и нада. Људи који су добили грамате добили су видни знак захвале, али свакако велико хвала свима који су умножавали своје молитве да би се ово свето место изградило. Богу се молимо за вас и за ваше породице, да вас Господ благослови и сачува, да вам подари здравље и дуг живот. Молимо се да се увек радујете радошћу којом се данас радујете. Нека је благослов увек над овим местом и светим храмом, нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|