Света архијерејска Литургија у Борову Насељу У Недељу 20. по Духовима, 30. октобра 2022. године, када Црква слави Светог пророка Осију и преподобномученика Андреја Критског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму Светог Стефана Дечанског у Борову Насељу. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Блажић, парох боровонасељски, протонамесник Синиша Мићановић, други парох боровонасељски и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Епископ Херувим је после заамвоне молитве изрекао богонадахнуту беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека свима буде на здравље и спасење Света Литургија у Борову Насељу. Заиста је велика радост кад год смо сабрани у име Божије. Ова радост даје нам снагу и крепост, увиђамо увек и изнова да се Христос Пут, Истина и Живот. Свест о томе нас обнавља и преображава, свесни смо своје сврхе и живљења у овом свету. Смисао живота је у Господу Исусу Христу, у његовој љубави осмишљен је живот свакога од нас. Овај свети храм и уопште Света Црква Божија прави је сведок историје који нам пружа предокушај правога Живота. Људски живот је дар Божији који се негује и ако будемо тим очима гледали на то што нам је дато непрестано ћемо себе преображавати како би се Господ Исус Христос у нас уселио. Живот у Христу јесте непрестана жртва, то је живот у давању за Бога и ближњега. То је непрестан излив Божанске љубави на нас, али и изливање наше међусобне љубави са циљем изграђивања једне хармоније. Данашње друштво је постало агресивно, насилно, преовладавају ствари супротне природи и Божијем закону. Својим животом и Христовим заповестима о љубави према ближњем и према Богу требамо да мењамо ове законе. Ако немамо љубави у себи неће нас ни Бог познати као своје синове и кћери. У каквим год да смо искушењима, колико год проблема нас у животу обузимало, требамо да знамо да је у Христу једини смисао. Искушења су пут ка Христу, кроз искушења се наше биће преображава. Један дивни светитељ наше Цркве, Свети Антоније Велики говорио је да бестрашће није бежање од страсти, него се до бестрашћа долази неприхватањем страсти. Ако бежимо од нечега то нешто нас може и сустићи, а уколико се трудимо борити са тим да то не прихватимо то је велики двиг ка прихватању Божијег закона. Такав подвиг запечаћен је благодаћу Светога Духа, што видимо код светитеља Божијих. Светитељи нису били изнад природе, нису били натприродна бића. Били су као ми, део народа. Међутим у свој живот су живели јеванђелски, тежили су ка томе да Господ Исус Христос буде део њиховог живота. Венац светитељства нису добили под неким чудним околностима, него искључиво својим подвигом и благодаћу Светога Духа. Те ствари везане су за живот у Цркви. Лепо је данас бити овде, видети лепоту сабрања, лепоту наше младости која је будућност наше заједнице и наше Цркве на овим просторима. Заједно са својим родитељима, бакама и декама дошли су данас овде. То је заиста велика радост, велики благослов и тако то и треба да буде. Тако требамо да се поучавамо од малих ногу. Тако су и нас училе мајке, баке и деке. Из наше куће полази све, из дома произлази и честитост и јединство, све оно што је круна једног друштва. Нажалост, породица и породичне вредности су данас прве на удару. Ове вредности су увек изграђивале друштво, њима се поносило целокупно друштво, нација. Данас то нажалост није тако. Савремено друштво носи са собом недостатак љубави. Све је мање љубави и све је више развода. Све је мање разумевања у породици, зато је све више развода. Породица треба бити и темељ и круна једнога друштва. Здравом породицом изграђује се и здрава нација. Ако то није тако окренућемо се овосветским вредностима, глобалистичким идејама које нас засипају као велики водопад. Све то одузима човеку смисао за живот, једноставно му онемогућавају да открије прави смисао живота. У овом свету не сија она вечна Божанска светлост, него овосветска пролазна светлост без праве постојаности која нам не открива прави смисао живота. Овај свет нам нуди вредности које су задовољење наше телесности, пред очима је све то лепо али је заправо лажа. Црква је на великом испиту, на великом удару. Породица треба бити Црква у малом где се људи образују у закону Божијем, а касније све то бива укључено у заједницу која се благодаћу Светога Духа испуњава у Светој Литургији. Нека сте благословени! Радујем се што смо данас поделили радост, што смо се сабрали у име Христово. Велики број људи се причестио, велика се благодат Божија излила. Нека нам закон Божији увек буде педагог ка Христу, Његовој љубави да се учимо. Живели, срећни и благословени били! Амин. |
|