Света архијерејска Литургија у Сремским Лазама У Недељу 21. по Духовима, 06. новембра 2022. године, када Црква слави Светог мученика Арету, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Сремским Лазама. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијрејски намесник вуковарски, протонамесник Драгослав Шалајић, парох маркушички, јереј Срђан Трајковић, парох сремсколазачки и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Епископ Херувим поучио је сабране: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, драга децо наша, нека буде на здравље и на спасење ово наше Свето Сабрање. Помолили смо се Господу, принели смо Жртву од свих и за све, а затим смо сви били окићени Божјом љубављу која се на нас излила. Људи који су ишли уским путем, који су слушали и следили реч Јеванђеља, светитељи Божији, пример су на којем требамо да се изграђујемо кроз сва искушења које доноси овај свет. Живот ни у ком смислу није лак ако га живимо без Бога. Живот добија смисао једино са Богом. Сва искушења кроз која пролазимо лакше ћемо схватити кроз јединство са Богом. Без Бога смо у безнађу. Тектонске промене у друштву дешавају се јер људи не живе у складу са Божијим законима и Светим Јеванђељем. На првом месту, највећим делом је у свему угрожена породица. Породица треба бити Црква у малом, али нажалост тренд је такав да су разводи све чешћи. Руши се топлина породичног дома и значај вредности које су у темељима друштва. То је изазов за све нас јер имамо заповест да се трудимо, да чувамо брачну заједницу као круну Божијег благослова. Породица је најблагословенија заједница која треба да се утелови у ову велику Литургијски заједницу. Нажалост, сви смо изложени томе и до нас стижу вести о разарању породичног дома. Међу нама свештеницима, нажалост, влада исти тренд. Све је ово на нашу велику тугу, на велику жалост. Свештеничка породица треба бити темељ, треба бити узор како треба да се живи унутар Цркве Божије. Ђаво никада не мирује и буши и ствара немир где је човек најслабији. Требамо се трудити, сви заједно, да чувамо лепоту дома испуњеног љубављу, испуњеног децом. Тамо где се Христос усели, тамо је и благослов Божији. Позвани смо да тим начином живимо свој живот, да своју снагу црпимо из породице. Деца су благословени задатак брачне заједнице и њихова љубав је ту да додатно греје супружнике, такав је благослов. Када љубав супружника усахне дешавају се разводи који ни у ком смислу нису по благослову Божијем. Кроз покајање, кроз пост и молитву требамо се непрестано враћати Извору, Господу Исусу Христу. Наша целокупна породица треба бити охристовљена, да би на првом и задњем месту сви били сједињени кроз Тело и Крв Господњу. Тада је благословена заједница, место и породица као темељ, као семе које је донело плод у време своје. На тај начин суштина Царства Небеског уноси се у биће свакога од нас. Нека би Господ дао да се васпитавамо у том духу, да васпитавамо своју децу јер својим чистим срцем и безазленом душом наш су путоказ ка Христу. Сам Господ Исус Христос рекао је „Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“. Господ нам тако открива која је суштина васпитања деце и какав то значај има за заједницу. Нека сте срећни и благословени, нека је благословено данашње Сабрање и дао Бог да се увек у радости и љубави срећемо! Амин. |
|