Митровдан - храмовна слава у Даљу”Не смемо дозволити да нас ђаво вуче на другу страну, да нам не да тај Пут Христов видимо, да нам замрачи очи и ум. Да чак ни као свештенослужитељи не видимо који је наш Пут и наш циљ. Нисмо ми жреци, нисмо људи који немају благодати Светога Духа. На Божанску благодат не смемо да хулимо, не смемо да похулимо на ту благодат. Благодат Светога Духа дата нам је да будемо различити од овога света, да овај свет својим животом по Јеванђељу и проповеђу можемо преображавати, људе доводити у Цркву и учити их Јеванђељу Христовом. Реч Божија је једини прави пример и васпитач, од те се Речи ствара аутентичан човек” - нагласио је Епископ Херувим. На празник Светог великомученика Димитрија, 08. новембра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је на Светом евхаристијском сабрању у храму посвећеном овом светитељу у Даљу. Епископу Херувиму саслуживали су: протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протонамесник Драган Сердар, други парох боровски, јереј Вукашин Бојић, први парох даљски и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Литургијском слављу присуствовао је начелник Општине Ердут, господин Југослав Весић. На крају светог евхаристијског сабрања, Епископ Херувим освештао је славске дарове и преломио славски колач поводом храмовне славе. У својој богонадахнутој беседи Епископ Херувим беседио је о Светом великомученику Димитрију и светим угодницима Божијим који својом вером и молитвом показују пут свима нама. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче општине, драги народе, драга децо Божија, нека је свима на здравље и на спасење наша слава – Свети великомученик Димитрије. Радост сусрета, радост литургијског сабрања и данашњег дана неизмерна је јер су данас сви сједињени у Христу. Позвани смо да свој живот уподобимо животу Светог великомученика Димитрија. Његова жртва за Христа, његова ревносна љубав за Спаситеља и Избавитеља којом је горело његово срце била је недокучива савременом људском разуму. Свако ко се жртвује за Бога, ко иде путем Божијим, пролази кроз различита искушења. Бог таквом човеку, изабранику своме, даје снагу, даје моћ да стаје на змије и скорпије и да му ништа од овога света не може наудити. То је прави пример наше вере и како се иде за Христом. То нас учи и житије Светог великомученика Димитрија и свих Божијих угодника свих каснијих векова. Таквих великих људи има и у нашем времену, можда су нам непознати али осећамо њихову молитву, жртву и љубав. Овај свет је скренуо у сасвим супротном правцу од правца назначеног од Бога. Бог је поставио начела према којима би свет и човек требао да ствара своју историју. Молитвама светих који су свој живот посветили испосничком начину живота и ревносној молитви која је као огњени пламен свет се одржава у својој равнотежи. Такву молитву имали су Свети великомученик Димитрије, Свети великомученик Георгије и сви Свети мученици кроз векове. Својом молитвом и својим животом показали су пут свима нама, пут Васкрсења којим ми слаби и немоћни људи треба да идемо. Данас је све угрожено. Угрожен је човек, угрожена је породица и све вредности које чине свет лепим каквим га је Бог замислио. Међутим, ђаво увек буши рупе и тражи слабости да би пореметио, да би свет остао у трулежи и пропадљивости. То је његов једини задатак. Не смемо постати слуге ђавола, него слуге Божије, ревнитељи Божији. Ми свештеници на првом месту, а надаље сви заједно, требамо у љубави Христовој да се жртвујемо. Да Господ Исус Христос буде наш Пут, Истина и Живот. Не смемо дозволити да нас ђаво вуче на другу страну, да нам не да тај Пут Христов видимо, да нам замрачи очи и ум. Да чак ни као свешетнослужитељи не видимо који је наш Пут и наш циљ. Нисмо ми жреци, нисмо људи који немају благодати Светога Духа. На Божанску благодат не смемо да хулимо, не смемо да похулимо на ту благодат. Благодат Светога Духа дата нам је да будемо различити од овога света, да овај свет својим животом по Јеванђељу и проповеђу можемо преображавати, људе доводити у Цркву и учити их Јеванђељу Христовом. Реч Божија је једини прави пример и васпитач, од те се Речи ствара аутентичан човек. Реч Божија нас треба усмеравати ка Богу, ка Господу Исусу Христу. Као свештенослужитељи не смемо да ходимо путевима овога света, не смемо се уподобљавати овом свету. Морамо заузети своју аутентичност, ону коју су посведочили светитељи. Којим су путем ишли светитељи тим путем и ми треба да идемо. Не требамо бежати од света, али не смемо узимати особености овосветске. Нажалост, то је скретање са оног уског пута подвига који је заправо Христов пут. Тада се дешавају недаће у животу свакога од нас појединачно. Од породичних проблема, свештеничких проблема и свих осталих проблема који се јављају када нисмо на Христовом путу. У том случају нисмо у благословеном поретку који Бог тражи од нас. Бог тражи да будемо на путу Христовом, на путу Васкрсења. То тражи од нас и од вас, од свих. То је пут Божији који нам показује и Свети великомученик Димитрије и сви свеци који су ходили тим путем. Они су се удаљили од овог света, али су се за овај свет молили. Молили су се да се свет врати у равнотежу, да буде онакав каквим га је Бог назначио приликом стварања. Да све буде у благословеној заједници са Богом. Нажалост, видели смо и у првим главама Светог Писма да је човек одустао од благослова Божијег. Кроз личности Адама и Еве, када је кушан плод са Дрвета познања добра и зла, цео свет је поведен у супротном правцу. Али опет, Бог има милости, има љубави и тражи од нас покајање. Бог тражи од нас покајнички лик и да у животу увек имамо Господа Исуса Христа на уму, јер Христос је једини пример и Пут којим треба да ходимо. То је онда смисао и суштина. Онда смо у равнотежи ми свештеници и сви заједно са нама. Не требамо да бежимо од народа, већ да будемо део народа, али као со и светлост у овоме свету како би народу показали пут Вечности, пут Цркве. То је наша основна мисија и основни смисао пастирског живота. Све остало није благословено, нити је у хармонији са заповестима и Јеванђељем Христовим. Нека Господ благослови нашу славу и Свето сабрање у нашем дивном храму у Даљу. Заједно смо се сабрали са овом нашом дивном и благословеном децом. Деца су наша будућност и засигурно наш опстанак на овим просторима. Зато, деца треба да долазе у храм Божији заједно са својим вероучитељима. И вероучитељи требају бити образац иконе Христове, васпитачи, да децу привлаче ка Богу и Цркви, ка овој благословеној заједници која се данас испунила. Ово је прави пример и смисао живота. Зато се радујемо. Али то не треба бити само када су славе и када владика долази. Тако треба бити и када владика није ту. Јер, црква Божија не живи само када је владика ту и када он служи, већ живи у сваком тренутку. Никада не знамо када ће Христос доћи и када је тренутак нашега спасења. Наша деца су наша будућност и њихови осмеси су наша радост. Та радост враћа нас ка Богу, подсећа нас на то да су деца иконе Божије и путокази наши ка Царству Небеском. ”Пустите децу да дођу к мени, јер таквих је Царство Божије”, речи су Христове које нам указују на значај деце у целокупној икономији нашега спасења. Нека је благословен данашњи дан и ово наше Свето Сабрање, нека сте благословени и нека Свети великомученик Димитрије буде наш заштитник и путеводитељ ка Царству Небеском! Амин. |
|