Ваведење - Слава храма у Поповцу На Ваведење Пресвете Богородице, 04. децембра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у Световаведењском храму у Поповцу. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Поред верника са подручја целе Барање присутни су били господин Дејан Дракулић, председник ЗВО Вуковар, господин Миле Хорват, државни тајник, господин Зоран Милошевић, заменик начелника Општине Поповац, госпођа Николина Готовац, председница одбора за привреду ЗВО и господин Дејан Јелинић, председник Већа српске националне мањине Осјечко-барањске жупаније. Епископ Херувим поучио је сабране о важности празника Ваведења Пресвете Богородице: -У име Оца, и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани господине Хорват, поштовани господине Дракулићу, начелници, заменици општина, људи из културног живота, драги народе, нека свима буде на здравље и на спасење ова наша Света Литургија у Поповцу. Ово је једно мало место, али свакако заслужује да се у њему пројави благослов Божији, да се овде излије Божија милост на све нас. Заиста се радујем што сам данас овде са вама, што смо радост данашњег Празника поделили у љубави Христовој како доликује Божијем промислу о човеку. Данашњи Празник упућује нас да сагледамо колика је Божија љубав према човеку. Ваведење Пресвете Богородице учи нас да и сви ми требамо да постанемо храм Божији, а то значи да творимо добро у свом животу како бисмо постали људи благодати Божије. Да свим својим бићем зрачимо љубављу. Утроба Пресвете Богородице поста место за Несместивог Бога који се оваплотио ради нас и нашега спасења. Пресвета Богородица је људском роду пример послушности Богу, на који начин треба творити дела достојна човека. Родитељи Пресвете били су бездетни, али Бог им даје дар да и њихова имена кроз векове помињемо као света. Њихове молитве, живот и сва дела била су благословена што смо видели у рођењу Пресвете Богородице, а касније у Рођењу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. Црква нас кроз Свето Јеванђеље упућује на послушност, на љубав према Богу. Чули смо из Јеванђелског одељка о Марти и Марији. Марта је била та којој је било стало да што боље угости Христа, а Марија је седела крај ногу Његових и слушала Реч Божију. Сви смо чешће Марте него Марије. Заведени смо овосветским кретањима и оно што нам овоземаљско нуди, ретко када желимо да застанемо, да чујемо Реч Божију из непресушног Извора. Омогућено нам је да се кроз покајање, без обзира на нашу палост и грешност, можемо загрлити Христа. Ту је пуноћа данашњег дана и празника, да свим својим бићем љубимо Христа и да Христовом љубављу зрачимо, јер тако ћемо у овом свету бити препознати као хришћани. Бићемо препознати као људи добре воље који следе за подвигом, за примером који су нам оставили преци. Наши преци су се увек трудили да буду достојни имена Христовог. Цркве које су они градили на овим просторима, као што је и ова црква овде, показују нам да је уложени труд благословен и плодотворан за покољења после нас. То је оно што нас изграђује и чува, то нас обједињује где год се налазили. Црква чини народ јединственим, пројављује суштину и саборност. Данас се Литургија служи у Београду, Сиднеју и Минхену, где год да наш народ живи. Свака од тих Литургија није засебна него је саборна. Данас смо једно са нашим народом у сваком граду, а они су једно са нама овде у Поповцу. Сви смо једно у Христу, сабрани око Тела и Крви Господње. Црква пројављује јединство у личности Христовој, а возглављује се у личности нашег Патријарха. Заиста је данашњи празник велик, а његову стварну димензију својим разумом вероватно не можемо ни схватити. Оно што можемо знати је да нас данашњи дан руководи ка Царству Небеском. Налазимо се у Божићном посту када се припремамо за Рођење Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа. Није чудо што је Црква баш уочи Рођења Богомладенца увела овај празник. Славимо Ваведење да бисмо видели колика је важност Пресвете Богородице у икономији нашега спасења, а исто тако и да нас храбри како бисмо прошли ток поста до Божића. Како би смо кроз молитву и покајање и чињењем добрих дела, охристовљени и испуњени љубављу, дочекали Рождество Христово. У овом периоду требамо се подсетити да је сваки човек наш брат, да је његова мука и наша мука, његова је туга и наша, а његова слабост је и наша слабост. Не требамо брата да осуђујемо, да га бацамо даље у амбис, него да му помогнемо да буде бољи. Ако наш брат буде бољи бићемо и ми бољи, на то нас Црква упућује, наши преци и светитељи. Не будимо заједљиви, да не би били они који виде трн у оку брата свога а брвно у оку своме не виде. То је погрешан пут који нас ни у ком смислу неће одвести ка пуноћи живота у Христу која се дешава једино ако смо у љубави, у посту и молитви. То су три основне степенице у врлинском животу свакога човека. Живимо у овом свету греха и пада, испуњеног тмином, али знајући да у кончини овог света имамо утеху у наступајућем Царству Небеском. Имамо наду у Христу који нам отвара пут ка Светлости, ка избављењу из заблуда таштине у којој се налазимо. Нека би Господ да благослов данашњег Празника буде са свима нама. Да направимо меру између Марте и Марије, да будемо и добри домаћини и добри верници који чују Реч Божију. Да се у радости увек састајемо, да нам овај пост буде благословен пут ка Христу. Да нам покаже смисао и суштину љубави и послушности. Живи, срећни и благословени били! Амин. |
|