Свети Сава свечано прослављен у Боботи На дан Светога Саве, 27. јануара 2023. године, када цело српство слави своју Славу, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Боботи. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Немања Клајић, парох боботски и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим поучио је сабране богонадахнутом беседом истакавши да Светосавље није идеологија, да живи док год дишу Српска Црква и српски народ. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштована екселенцијо, поштовани господине Микеревићу, драги народе, учитељи, наставници, професори, децо Божија, истински светосавски данашњег дана, желим да вам свима честитам празник првог српскога архиепископа, учитеља и просветитеља нашега Светог Саве. Дивно име на Небесима, дивно име међу нама Србима које нас увек испуњава Речју Јеванђеља, упућује нас ка Ризници непресушне благодати Божије. Свети Сава није чинио ништа недостојно човека. Чинио је добра дела, сејао семе Добра по српској земљи, где год се српски народ налазио, где год је ко хтео да слуша Реч Јеванђеља. Био је са својим народом у добру и злу, делио судбину, Голготу и страдање народа. Исто тако, у радости се нама радовао! Радује се и данас, јер смо се окупили у овако великом броју да прославимо његово дивно име, његов дивни спомен. Окупили смо се да прославимо њега равноапостолног. Засигурно да је његово дело равно делима Светих Апостола, јер његове речи су оне речи Јеванђеља које су Свети Апостоли ширили васељеном. Проповедали су реч Васкрсења коју је и Свети Сава проповедао међу нама Србима. Реч Јеванђеља треба да је укорењена дубоко у биће нашег народа, да нас гради слога, јединство, а да нас све различитости не удаље. То би била слабост људска које међу нама не сме да се пројави, јер то је пут који води у сасвим другачији смер. Драга браћо и сестре, томе нас Свети Сава није учио. Свети Сава нас је учио слози и миру, да се Срби сложе, обоже и умноже, да буду достојни свога имена и рода. Слога је увек била кључ опстанка, разумевања, кључ који је отварао сва овоземаљска врата. Јер, у тој речи, Слози, налази се Христос, из ње извире мир Христов, извире сваки благослов и благодат. Све оно што нам је неопходно да у свету у ком живимо одржимо у једној хармонији, онако како Бог заповеда. То је оно што нас треба изграђивати и што нам треба бити основа у овим Светосавским данима. Светосавска филозофија није само данас, када прослављамо Светога Саву, она треба бити тристрашездесетпет дана у душама свих нас. Свакога дана да дишемо Христом, да се Христом омивамо и да нам светосавска етика и његова личност увек буде пример у нашем животу. Путоказ који води у Царство Божије. Светосавље није идеологија, није нека пуста прича. Светосавље живи и живеће вечно док год дише Српска Црква и српски народ. Живеће зато јер ми желимо да оно живи. Док ми будемо били светосавци, истински пупољци тог лепог семена, знаћемо да смо на путу Христовом, на путу благословеном. Сва ова недаћа, тескобе и муке, различитости и међусобно неразумевање, свађе, препирке и размирице, да су то све трице и кучине овог света и века. Уколико знамо да је Свети Сава наш учитељ који је мирио браћу, а знамо како је измирио браћу – на кивоту Светог Симеона. Све то да би српска историја касније била достојна великих имена, драга браћо и сестре не смемо то да заборавимо. Тај завет да миримо једни друге, да будемо једни са другима као браћа, то нам је завет Светог Саве. То нам је завет који нас увек треба красити, који нам треба бити пример живота у Христу и благодати Божијој. Данас је све заиста лепо, радост велика, велика благодат се излила. Сједињени заједно са нашом децом, заједно са вама, у овом дивном храму Светог великомученика Георгија у Боботи. Да прославимо Светога Саву и Светога Симеона и све наше дивне угоднике, јер велико је мноштво светитеља у небеској Србији који су нас својим животом учили како Србин треба да живи. Како Србин треба да се поноси својим имено и како треба да чува то своје име. Како да чува своју породицу, своју кућу, своје огњиште, дедовину, то је оно чему нас учи данашњи празник. Али све то мора бити омивено Господом Исусом Христом. Ако тога нема, ако нам вера и све оно што чинимо постане само идеологија, ако постане идолопоклонство, онда немамо среће. Тада се то све претвара у рутину и креће супротно од правца на којем стоји Христос. Било је много тога кроз историју, не тако далеку, да често пута нисмо ни разумели Светосавље на најбољи начин. Нисмо разумели да Светосавље гради мир и љубав, да Светосавље призива благодат. Нисмо разумели да Светосавље не подразумева неке девијације погрешно из њега изграђене и протумачене. Заиста се радујем што сам данас заједно са вама у Боботи, што прослављамо Светог Саву, нашег првог учитеља и првог архиепископа, оснивача наше Свете Цркве. Нека би Господ дао да се увек у оваквој радости сусрећемо, да се радујемо заједно са нашом децом. Деца су истинска радост овоме свету, радост која нам даје снагу и улива наду да без обзира на искушења, тескобе и недаће овог времена постоји нада, да постоји живот вечни који је Црква кроз векове проповедала. Нека сте срећни и благословени, нека је благословен данашњи дан и празник, да нас Свети Сава чува у миру, слози и љубави! Амин. |
|