Теодорова субота у БоровуУ Теодорову суботу, 04. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову. Епископу Херувиму су саслуживали протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј Драган Сердар, парох боровски, јереј Миленко Гребић, парох у пензији, протођакон Војислав Николић и ђакон Здравко Бошковић. Беседећи о Литургији као извору и смислу живота Епископ Херувим позвао је сабране да насупрот искривљеним филозофијама које цивилизација намеће следе пут обожења, пут Христов. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче општине, поштовани директоре основне школе, драги народе и драга децо, нека је свима на радост и спасење данашње сабрање. Нека молитве Светог Теодора Тирона буду са свима нама. Радујем се што сам овде и што са вама делим радост данашњег дана, радост овог литургијског сабрања. Литургија даје смисао посту, она треба бити и центар нашега живота, из ње црпимо и смисао живота. Света Литургија је најприснија заједница са Богом, сусрет човека и Бога. Осетили смо то данас, примили смо Крв и Тело Христово које нас води у живот вечни. Причестило се много људи, томе се радује и небеска и земаљска Црква. Када је народ освећен Телом и Крвљу Господњом следећи заповести Светог Јеванђеља, у томе је смисао живота. Данас је све обесмишљено, нормалне ствари постале су ненормалне, док су ненормалне ствари постале прихватљиве и нормалне. Нажалост, друштвена кретања довела су човека до тога да не може препознати себе и пронаћи смисао живота, него се води нагонима. Нагони обузимају човека, кваре и душу и тело. Пост је прави тренутак да се испитамо и увидимо да Црква открива једину филозофију живота свакоме човеку. Много је искушења и недаћа кроз која је наш народ пролазио, а пролазила је са њим и Црква. Црква као нада безнадежнима и неутешнима. Кроз сву нашу историју, када смо били уз Цркву и живели Јеванђеље били смо на правом путу. Тај уски пут води у Царство Божије, то је пут Христов. Следили смо тим путем да бисмо се обожили, да би живели животом наших предака. Данас је све то нарушено, доведено је до бесмисла. Говори се о смислу и цивилизацијским вредностима које из наше хришћанске перспективе стоје далеко од истине. Нема ту ни Христа, нити хришћанске димензије нити било чега вредног човека. Извитоперено и изопачено отишло је у смеру где се урушавају људске вредности, урушава се морал и људско достојанство. Школа треба бити место образовања и васпитања, али и ту се покушава наметнути искривљена филозофија. Зато, ако су деца у Цркви и чују реч Јеванђеља, а Христос је говорио ”пустите децу да дођу к мени”, постојаће прави смисао за њих. Кроз исправну науку и долазак у цркву постаће прави људи. Уколико будемо следовали правим вредностима задржаћемо људско достојанство, моћи ћемо да се назовемо човеком. Блаженопочивши патријарх Павле рекао је једноставно: ”Будимо људи!”. Учимо се да будемо људи, да будемо људи љубави и Јеванђеља, они који ходе, дишу и грле се Христом. Човек поред нас наш је брат, икона Христова поред нас. Пост нас учи љубави и праштању, учи нас да будемо људи достојни имена Христовог и печата Светога Духа који смо примили на Светој Тајни крштења. Радујем се и неизмерна је моја радост што су данас са нама наша деца, што су се причестили Тајнама вечног живота. Радујем се што су се данас молили заједно са нама својим чистим и безазленим душама. Господ Исус Христос позива нас да будемо попут деце, знају брзо да се наљуте али брзо и да опросте. У томе се налази права лепота и вредност овога света. Нека је свима благословен данашњи дан, нека би Господ дао да се увек у радости сусрећемо, да у љубави славимо име Христово. Дао Бог да будемо браћа, у заједници Христовој достојни Његовог имена. Нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|