Недеља Православља у Вуковару У прву недељу Великог поста - недељу Православља, 05. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом евхаристијском сабрању у храму Светог оца Николаја у Вуковару. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски, јереј Зоран Гојић и протођакон Војислав Николић. Светом Сабрању су присуствовали др Војислав Станимировић, председниг Главне скупштине СДССа, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара и господин Дејан Дракулић, председник Заједничког већа општина. Својом богонадахнутом беседом Епископ Херувим поучио је сабране јеванђелским истинама које се темеље на љубави и заједници, а из којих се гради заједница. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божији, нека свима буде на здравље и на спасење Света Литургија овде у нашем прелепом храму Светог оца Николаја у Вуковару. Недеља Православља је тријумф наше вере над свим лажним, јеретичким учењима. Победа која се кроз векове прославља испунила се и данас, јер кад год смо уз своју Цркву, када прилазимо Светој Тајни причешћа на путу смо Христовом, на путу Преображења и Васкрсења. Света Четрдесетница је васпитач, она је пут молитве и поста. Да бисмо задобили подвиг и преобразили души и тело непходно је да се Богу молимо, да кроз покајање себе припремамо за Господа Исуса Христа. Ту спознајемо Тајну нашега живота која се непрестано испуњава пред нашим очима, даје нам се да увидимо све што је неопходно за наше спасење. На духовном путу постоје многе препреке. Слушањем Речи Божије можемо схватити искушења која су чак и многобројнија у Часном посту. Ђаво не жели да се човек спасе већ да њему служи. Међутим, ако смо на Божијем путу знамо да ђаво руши тамо где је човек најслабији. Непомјаник покушава човека задржати у овоземаљским оквирима, да га одврати од истине и одведе у таштину и пропаст. Сва та искушења нису тако велика да их не можемо преболети и не треба непомјанику да служимо, него Господу који се прославио кроз светитеље. Показао је кроз свете и кроз све векове како је могуће ићи Његовим путем, како праштати и творити љубав. Показао нам је како изграђивати љубав и јединство. Најбоље нам је то посведочено кроз живот светитеља. Данас смо сви заједљиви, једни другима пуно замерамо и гледамо једни на друге као на непријатеље. Не смемо тако живети, не смемо се тако једни према другима односити. Ову Свету Четрдесетницу требамо посветити изграђивању љубави, изграђивању међусобног разумевања. Потребни смо једни другима, нико не може живети као јединка. Као индивидуама, без заједнице са Богом нема нам спасења. Ко мисли да се може сам спасти засигурно се вара. У заједници се можемо спасти, у заједничарењу у Крви и Телу Господњем. Свакако да би лековитије било уколико сви ми имамо међусобне љубави. Далеко би све било лепше да се сви у љубави трудимо. Уколико нема љубави владају немир и метеж, уколико љубави нема нема ни благодатних дарова Светог Духа. Љубав нам даје смисао животу, даје пуноћу нашем живљењу. Требамо се само над тим замислити, колико ми грешимо, а колико нас Господ воли. Божији промисао и разумевање за човека је велико, док наше разумевање за друге скоро и не постоји. Само када бисмо то ставили као питање за себе неко би се и пробудио, схватио би да је Божија љубав неограничена и неизмерна и без обзира на све метеже одржава овај свет у равнотежи. Божија љубав не допушта да свет оде у сасвим супротном правцу. Не можемо рећи да је свет у хармонији, али Бог ипак одржава свет. Бог одржава свет благодаћу својом, молитвама светих људи који се коленопреклоно моле Свевишњем да се овај свет сачува. Видимо да је јако пуно неразумевања и ратова. Овај пост, како је наш Сјатјејши Патријарх Порфирије благословио, требамо да посветимо нашој браћи на Косову и Метохији. Требамо да разумемо њихову жртву и да у ова смутна времена великих притисака кроз које пролази наш народ будемо молитвом са њима. Уз молитву, уз једнодушност и међусобну љубав и разумевање можемо превазићи сва искушења. Треба да влада мир и љубав, да би се овај свет одржао у својој пуноћи. Драга браћо и сестре, радујмо се данас, у овој Недељи Православља, Недељи победе Православља над свим лажним учењима која су кроз векове обремењивала Цркву. Црква је благодаћу Светога Духа излазила као победник, показала је да учење Божије надилази сва умовања овог света. Нема ни једне филозофије у овом свету која може превазићи једину филозофију Божију. Овоземаљска филозофија може бити само као тренутак, као сенка, али не може бити испуњење онога што Бог човеку открива. Радујем се што сам био данас овде са вама, што је било пуно дечице која су наша сила, радост и снага. Јуче смо били у Борову, било је заиста пуно деце, данас, хвала Богу и овде. Требамо сви да се трудимо своју децу да васпитавамо у православном духу, да нам породица буде чврста и јака. Породица треба да се темељи на традицији коју су наши преци гајили кроз векове. Не треба да буде родитељ ”1” и ”2”, како год да се то већ формулише, већ да се искључиво темељимо на правим вредностима. Црква Божија, у том смислу, никога никада није деградирала, ни мушко, ни женско ни дете. Свако је имао своју улогу, своје испуњење и место. Данас је, нажалост, све то нарушено. Данас ни у породици нема поредка, као основном нуклеусу друштва. Нема ту више ни љубави ни разумевања. До пуцања брачне заједнице јако лако долази. Зашто? Зато што не постоји љубав, нити разумевање, као ни међусобна толеранција. Него, чим ”не иде” одмах је разлаз и пуцање. Највећа жртва свега тога су нажалост увек деца. Зато, чувајмо драга браћо и сестре породицу. Чувајмо породицу као зеницу ока свога, јер цивилизација нам жели нарушити те вредности, док све неприродне ствари добијају на својој популарности. Нека је срећно и благословено данашње сабрање, нека сте благословени ви и ваше породице, овај град. Нека у овом граду завладају мир и слога, живи, срећни и благословени били! Амин. По одслуженој Светој Литургији одржан је програм поводом прославе Недеље Православља. Пригодни темат о победи Православља написао је и изговорио вероучитељ Срђан Деспотовић: -У име Оца, и Сина, и Светог Духа, Ваше Преосвештенство, Часни оци, представници политичког и културног живота др.Војиславе Станимировићу, г.Срђане Колар, замениче градоначелника града Вуковара, г.Дејане Дракулићу, председниче Заједничког већа Општина, г.Небојша Видовићу, директоре Установе у култури ,,Српски дом“, браћо и сестре, драга децо.... Окуписмо се данас да заједно прославимо Недељу Православља, прву недељу Часног васкршњег поста. Недеља Православља установљена је 843. године, што је означило победу добре вере (добре славе, доброг мишљења- православља) у Богочовечанску личност Исуса Христа, као и поштовање наших светих кроз свете иконе. Празник је постепено проширен у смислу да се почело са обележавањем победе Православља против било каквих лажних учења, односно јереси и уопште славна победа Цркве на овим најразличитијим непријатељима. Празник Православља има велики богословски значај за хришћански живот, а начин на који живимо односи се на наше спасење. Напор од стране јеретика да искриве и промене хришћанско учење Цркве која је открила Тројединог Бога и која је научена од Исуса Христа, светих апостола и њихових наследника, био је покушај да се блокира пут спасења човека, да се он држи даље од Бога, далеко од спасења у Христу. Победа Православља јесте празник ширења истине, насупрот јересима и лажним учењима. Лажју човек не може да се изграђује, нити да се спасе. Стварајући човека по свом лику и подобију, човеку је дат задатак да упозна и именује све што је Бог створио. Први људи имали су задатак да све дефинишу и да тиме целокупну материјалну творевину ставе под своју власт. Отуда неугасива жеља у човеку за познањем Божје творевине, познања њених тајни, њених механизама, али та жеђ за знањем је дата човеку да би познали Онога који је Творац свих тајни и механизама природе. Због греха, човек често користи знање ради квалитетнијег људског живота, занемарујући своје призвање, а тиме и богопознање. У својој првосвештеничкој молитви пред страдање, Господ нам је открио: ,,А ово је вечни живот, да познају Тебе јединог и истинитог Бога и кога си послао Исуса Христа (Јн.17,3). Онога кога су апостоли проповедали, Свети Оци кроз Васељенске саборе исповедали, остављајући свим богољубивим душама православну веру која је пут који води у вечни живот. Управо таквог пута који води у вечни живот био је Свети Сава који је Жичи у својој беседи о правој вери поставио темељ богоопштења. У овој беседи он износи:,,темеља другога нико не може да постави осим онога којег постави Дух Свети (1.Кор. 3,11) преко светих апостола и богоносних отаца, а то је права вера која је на светих седам Васељенских сабора потврђена и проповедана. И зато на овом темељу свете вере треба нам зидати злато и сребро и драго камење., то јест добра дела... Све саборе које прима Саборна црква и ми примамо, а оних којих се одрекоше ови свети оци, одричемо се и ми, и које они проклеше, проклињемо и ми.“ Ове речи Светог Саве окупиле су нас данас на ову молитву за заблуделе и отпале од православне вере. Окупили смо се да исповедимо једносуштну и животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, Једног Бога у Три Личности, и да исповедимо оваплоћеног Сина Божјег, рођеног ради нас људи и нашег спасења. Потврду нашег веровања у Оваплоћену Реч Божју ми изражавамо кроз часне иконе. Иконоборачко учење је успело да обједини у себи све јереси и лажна учења која су Васељенски сабори осудили. Одбацујући иконе они су одбацили реалност Христовог оваполоћења, одбацили су могућност васкрсења и људског спасења. Полазећи од истих претпоставки као и све јереси пре иконоборства, иконоборци су држали да је Бог потпуно оновремен и да је немогуће да се Бог сједини са материјалном творевином. Као и за све јереси пре иконоборства, за иконобрце је једино место сједињења са Богом могао бити људски ум. Данас је много оних који одбацују Цркву и њено богослужење, који одбацују пост, молитву и све свете тајне, држећи их само као део народног фолклора, као нешто непотребно презаузетом људском животу. У таквом свету, икона је тихи сведок Божјег присуства и старања о њему. Икона је тихи сведок мисије коју имамо у овом свету. Ми хришћани позвани смо да својим животом сведочимо да је живи Бог у свом народу. Сведоци смо духовног пада у нашем народу, и зато је пост и молитва, наш подвиг који тежи јединству са Христом, мора се показати у служењу другоме. Чули смо у Јеванђељу у недељу Страшног суда да је Господ рекао праведницима: ,,кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте .“ (МТ. 25,40) Морамо бити свесни да је сваки човек створен по лику Божјем и да се према сваком човеку морамо односити као према Христу. Богословски садржај Празник Победе Православља изражен је јасно и у Синодику (одлука- декларација) Седмог Васељенског сабора наглашавајући да ,,како се Пророци видели, јер су апостоли научили, како је Црква примила, васељена како се сагласила, благодат како је засијала, истина како се доказала, лаж како је прогнана, премудрост како се смело исказала, Христос како је наградом потврдио, тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа, Истинског Бога нашег и Његове свете поштујући речима, списима, мислима, жртвама, у храмовима, у иконама, као истинитог Бога и Владику поштујући и клањајући се Њему, а Свете, ради истог нам Господа и као Његове верне служитеље, одајући им поклоњење. Ово је вера Апостола, ово је вера Отаца, ово је вера православна, ова вера Васељену утврди.“ Ово је директан одговор на питања: Да ли је потребно поштовати иконе? Да ли су иконе идоли? Зашто се клањати ликовима на икони, а не Богу? Свети Оци Седмог васељенског сабора су донели одлуку да треба поштовати иконе, јер оне имају дубоки богословски смисао у Цркви, објаснивши да се поклоњењем и целивањем иконе, не клањамо предмету или дрвету или каквом другом материјалу, него лику који је насликан, а тај лик је првенствено лик Самог Христа. Пред иконом Богородице, не клањамо се дрвету, него лику Богородице, а пред иконом светитеља, изражавамо поштовање лику тога преображеног и охристовљеног човека. Основна истина на којој се темељи поштовање икона је икона Исуса Христа, јер нам она показује да је Бог у Христу постао човек, остајући при томе и даље истинити Бог. Зато је и било могуће да Га Црква наслика, покаже и објави свету у виду иконе. Икона Христова потврђује основну истину наше вере о Оваплоћењу- Бог постаје човек ради нашег спасења. Тога Бога у Кога Црква верује, видели су и посведочили апостоли, рана Црква и многи светитељи. По обрасцу иконе Христове, у Цркви су почеле да се сликају иконе и других светитеља, посебно Богородице, па светих апостола и других светитеља. Иконе нам потврђују апостолско предање и говоре нам о живој реалној присутности Господа Исуса Христа у Цркви. Зато ниједна православна Литургија не може се служити без икона. Недеља Православља је велики празник поштовања икона, који има како духовни, тако и богословски значај. Он нам потврђује истинитост наше вере, коју ми доживљавамо у Литургији Цркве, а сама Литургија је већ икона Царства Божјег. Литургија нам потврђује да ми немамо теоријску веру, то смо потврдили данас причествиши се Телом и Крвљу Христовом и тиме показали да смо једно тело и једна заједница са Њим. Хранећи се Богом у Кога верујемо, ми остварујемо најприснију заједницу са Њим, показујући да је наш Бог живи и истинити Бог у коме живимо, ходимо и јесмо (Дап. 17,28). Недеља Православља је славље победе, а ми смо и даље позвани да сведочимо Православну веру у савременом свету. Божја благодат постоји и дела кроз нас, када се наши животи приближавају животу Христовом. У светој тајни Причешћа ми цели свет грлимо у љубави Христовој. Ово је такође мистична димензија Божје милости, да осећамо и светске проблеме као наше. Благодат Божја је у нама, и то не само када говоримо о богословским питањима, већ и кад осећамо у себи унутрашњи подвиг. Да бисмо били свесни наших граница и слабости, али и наших огромних могућности кроз благодат Божју у Цркви, ми морамо да следујемо Христа. Ако било шта чинимо без вере у Христа, постоји ризик да се почини грех и тиме се удаљавамо од Бога. Живети као хришћанин, значи живети врлински, где год и ком год времену да се човек налази. Живот хришћанина прасликован је у животу Христовом, када учествујемо у Његовом животу, када се подражава Његов живот и Његова дела. Кад волимо све људе као што Бог воли нас. Зато нека завлада љубав међу свима нама, нека не буде свађа ни мржње међу браћом или комшијама, не затварајмо очи пред онима који невино страдају. Погледајмо ове свете иконе и поштујмо их, и постанимо народ Божји, следујмо пут светог Саве којим нас је научио. Амин. |
|