Крстопоклона недеља у Осијеку У Крстопоклону недељу, 19. марта 2023. године, када Црква прославља и 42 мученика Аморејска, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осјечки, јереј Вукашин Бојић, парох прве парохије даљске и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим је у својој архипастирској беседи говорио о симболу Крста, да нам педагогија Часног Крста открива аутентичну духовност и учи нас да сваки човек треба да преображава природу и све око себе”. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Нека је свима на радост и спасење Света Литургија овде у Осијеку, у овој нашој велелепној цркви Успења Пресвете Богородице. Радост сусрета увек има неизмарни траг у срцу и душама свих нас. Сабрани око Господа Исуса Христа, око Чаше Господње, тада та радост надилази сваку радост овоземаљску. Постали смо део Царства Божијег, удостојени пуноће благодати Божије. У недељама смо Часног поста, Крстопоклона недеља показује нам пут човечији у свету, открива нам смисао живота и налаже нам да све чинимо у Господу Исусу Христу чије је Крсно дрво постало симбол нашега спасења. Крсно дрво симбол је страдања, али страдања којим улазимо у заједницу са Господом Богом. Црква нас из тог разлога и крепи да овај пост испостимо до краја, да своју душу и тело уздигнемо Створитељу да бисмо своје срце, а заправо себе, видели као у огледалу. Требамо покушати да се преумимо, да се променимо у односу према ближњима и Цркви. Победити себе, као што смо данас чули кроз Свето Јеванђеље, можемо једино кроз Крст Господњи. Ако се сараспињемо са том истином, распињемо себе за љубав. Љубав треба да нас изграђује, да нас усмерава ка Крсном дрвету, јер из љубави према човеку Господ је био распет и трећега дана васкрсао. Господ нам је показао своју силу, славу и моћ не од овога света, јер је тренутна моћ коју овај свет има. Она постоји у одређеном временском интервалу и није аутентична. Моћ и слава коју Господ Исус Христос показује небеска је, Божанска, вечна је и даје нам моћ да кроз покајање и созерцавање Часног Крста обновимо заједницу и достојанство за које смо назначени. Открива нам се тако христоваскрсла истина и аутентични духовни живот којим су живели свети Божији угодници који су се сараспели са Христом ради љубави према свету. Постали су лира благодати Светога Духа, саучесници Тајне Христове, Тајне вечности која надилази овај свет. Чули смо данас, ко жели да иде за мном мора да узме крст свој. Требамо да се одрекнемо себе и да идемо за Христом, да следимо науку Јеванђеља Христовог крстоваскрсла је наука. Ова наука нам открива која је сила и моћ благодати Божије и које нам се укрепљење даје. Прва и друга недеља Поста позивају нас да се упустимо у већи подвиг, да умножимо своје молитве, да се уздржавамо телесно да бисмо се што више усмерили ка Господу Богу. Да не бисмо посустали Црква је установила ову трећу недељу као Крстопоклону, да би нас Крст Господњи храбрио, дао нам утеху и наду. Наши појци данас су и појали ”Крст је сила и слава”, управо из тог опита, из те суштине налазимо себи крепост да ток поста испостимо и да осетимо благодат Васкрсења Христовог у пуноћи у којој нам је Бог наменио. У овом периоду се припремамо учећи се смирењу, посту, покајању и молитви, учимо се да умножимо дарове врлине који нас сигурно воде на пут Христов. Наш циљ у овом свету није да пребивамо у сладострашћу, нити да нас таштина усмерава у животу. Кроз Цркву Божију и богопознање требамо да схватмо суштину црквеног учења, суштину Јеванђеља Христовог, јер то нам треба бити прави смисао. Често пута падамо у безнађе, а гледајући у своју душу не проналазимо себе. Можемо закључити да је таква душа замрачена, она нема Светлост Христову. Уколико себе у том смислу променимо Христос се усељава у нас, благодат Божија нам даје да се сараспињемо са Христом. Ако се у дубини своје душе сараспињемо са Христом распећемо се и једни за друге, показаћемо тиме међу собом христоваскрслу љубав која ће нас грејати и снажити. Таква љубав отвара нам пут у овом свету, показује нам стазе којима треба да идемо. Педагогија Часног Крста открива нам аутентичну духовност, учи нас да сваки човек треба да преображава природу и све око себе. Благодаћу Божијом задобили смо кроз Свету Тајну крштења да будемо литурзи природе како бисмо ју привели Створитељу. Једино кроз нас природа се спашава, постаје боља и иде у оном правцу за који ју је Бог по свом предназначењу и створио. Нека би Господ дао да се у овој недељи Крста Господњег сви васпитавамо у том духу, да Крст којим се свакога дана осењујемо победи све наше страсти. Заблагодаримо Господу што имамо ту могућност, то достојанство, да се осењујемо Крстом пре свакога дела. Нека би Господ да нам благодат Божија буде усмерење у овом свету. Срећни и благословени били! Амин. |
|