Недеља Средопосна у Копривни У четврту недељу Великог поста - Средопосну, 26. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму Рођења Пресвете Богородице у Копривни. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Марко Шукунда, парох трпињски, протонамесник Драгослав Шалајић, парох маркушички, јереј Драган Ристанић, парох петровослатински и протођакон Војислав Николић. У својој архипастирској беседи Епископ Херувим говорио је о заповестима Господњима као путоказима ка Царству Небеском. Епископ Херувим је рекао да заповести Божије не угрожавају слободу појединца, него нас воде до праве слободе у Господу Исусу Христу. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче, драги народе и децо Божија, данас радост обузима срца свих нас овде сабраних, јер када се сабирамо у љубави Христовој то је пуноћа сваке овоземаљске радости. Сусрет са Христом јесте сусрет са самим собом, сусрет са целокупном заједницом. Једино у заједници можемо осетити благодат љубави Христове, спознати Његов Домострој по којем се спасавамo, Његов пут ка Царству Божијем. Света Божанствена Литургија на којој смо се сабрали икона је Царства Небеског. Све оно што је Црква творила кроз векове, што је запечаћено печатом Светога Духа открило нам је да је Црква заједница кроз коју се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа сједињујемо са Господом. У Цркви се налазе вечни и Свети Дарови, Лек бесмртности, ту су све спасоносне Тајне кључне за наше спасење. Свете Тајне дају нам могућност да упознамо себе, да спознамо свој грех и све оно што чинимо а што није по заповестима Божијим. Кроз животе Светих Божијих угодника све ово нам је и посведочено. Читајући житија учимо да вера треба бити темељ нашега живота, јер ако вером живимо све постаје смисленије и добија своју пуноћу, испуњење овде на земљи. Од бесмисла идемо ка смислу, од безнадежности ка нади. Све проблеме превазилази благодат Светога Духа, све је и испуњено и омеђено Христом. Четврта недеља Велике и Свете Четрдесетнице, названој у народу Средопосна, посвећена је Светом Јовану Лествичнику, великом и дивном Божијем угоднику. Свети Јован нас кроз лиру богословља учи духовном начину живота и како се стичу врлине овде на земљи. Учи нас како су све степенице потребне у духовном узрастању сваког човека. Духовна педагогија и јесте усмерена по лествицама Светог Јована Лествичника. Лествице су прагови нашег пута ка Христу, нашега преумљења и обожења. Ваља нам се преумити како би наш ум и срце постали место несместивог Бога, да би могли да дишемо благодаћу Божијом. Примили смо Тело и Крв Господњу, сабрали смо се у име Христово, поучили смо се Светим Јеванђељем и законом Божијим. Једнодушно у љубави са Христовој. Заповести Божије нису угрожавање људске слободе или, како често пута неко може рећи, да су то закони Цркве. Нису то закони Цркве, нити угрожавају слободу, него нас закон упућује ка правој слободи у Господу Исусу Христу. Заповести Божије су наши путокази. Као што нам знакови на путу показују смер кретања заповести нас усмеравају ка Царству Божијем, показују нам правац ка Царству овде на земљи. Следећи заповести ми утиремо стазе ка Царству Божијем. Заповести Божије нас усмеравају и васпитавају у Светоме Духу, живећи по заповестима постајемо бољи и Христову науку употребљавамо у свом животу. Данашње Свето Јеванђеље нас учи вери. Вера и заповести треба да су уткани у биће човека који жели ићи путем Христовим, једино тако се љубав Божија усељава у нас. Вера нам открива Тајну Живота, осмишљава наш живот, показује нам пут ка Христу. Свето Јеванђеље нам открива љубав, разумевање, поштовање као вредности. Вековима су свети Божији угодници сведочили својим животом да без обзира на сва искушења можемо задобити Царство Божије. Из молитви на Светој Литургији можемо научити да је Бог у сваком периоду у историји, у сваком покољењу остављао људе светог живота као примере живота у Христу. Нису они били свемоћни, нити са друге планете, него људи као што смо ми. Они су одбацили овај свет и закон овоземаљски, продисали благодаћу Светога Духа као пролећни пупољци показали лепоту Божију. Света Четрдесетница пут је буђења наше душе и позива нас као у данашњем кондаку: ”душо моја, устани, што спаваш..”. Често пута смо успавани, уморни и можда и незаинтересовани. Требамо се увек враћати педагогији поста, а педагогија поста јесте смирење, покајање, исповест, Света Литургија и Свето Причешће. Нека би Господ дао да се у том духу образујемо, да нам деца буду благословена и нека је свима на радост и спасење Света Тајна причешћа. Нека се увек у тој Светој Тајни сабирамо, да благодат Божија буде та која ће нас сједињавати и очувати на овим просторима. Живи, срећни и благословени били! Амин. |
|