Благовести - храмовна слава у Вери На Благовести, 07. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски г. Херувуим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Благовештења Пресвете Богородице у Вери. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, јереј Милош Кузмановић, парох верски и протођакон Војислав Николић. У својој архипастирској беседи Епископ Херувим је рекао да је Благовештењем почела икономија спасења. У поучној беседи Епископ каже да нам блага реч о Рођењу Спаситеља улива наду и даје веру, учимо се послушању, а у Страсној седмици учимо се покајању, смирењу и праштању. То су темељи духовног живота, честице вечне педагогије Христове, поручио је Епископ Херувим. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је свима срећан празник Благовести и Господ да вас благослови са висине светога стана свога. Да све оно што творите на земљи буде у послушању Господу Богу јер нас и овај празник учи послушању. У личности Пресвете Богородице имамо прави пример послушања и служења Богу. Пресвета Богородица служи Богу и учествује у Тајни спасења света. Благовести су почетак нашега спасења и воде ка доласку Спаситеља нашега Исуса Христа. Од тренутка када је Арханђел Гаврило објавио Пресветој Богородици да ће зачети и родити Спаситеља света почела је икономија нашега спасења. Отворило се небо и могућност човеку да пројави своју спасенску улогу овде на земљи, могућност да поред свих животних искушења и падова можемо бити убројани са десне стране Богу и Оцу. Кроз покајање, пост и молитву, кроз послушање и благослов идемо ка Богу. На земљи нема правде ни утехе. Само у Господу Богу и правда, утеха и нада добијају димензију вечности и божански карактер. Литургијска заједница је прави пример како требамо у овом свету да се спашавамо, то је заједница љубави у којој смо у радости сједињени кроз Тело и Крв Господњу. Ово није никакво овоземаљско умовање, нити каква филозофија, ово је духовна педагогија која нам је откривена и која нас усмерава ка Христу. У завршним смо недељама Часног Поста. Крст који је Господ понео на Голготу, знак казне за највећи грех, постаје Дрво Живота. Кроз крст се спасавамо, учимо се жртвеној љубави Христовој. Нису ти догађаји само историјске вредности које усвајамо кроз библијска читања, то су живе речи Страдања. То Страдање показује нам суштину Жртве коју је Христос поднео за нас. Није случајно што је Црква установила да се празник Благовести обележава у Светој Четрдесетници, јер педагогија Часног поста тиме показује своју суштину. Блага реч о Рођењу Спаситеља улива нам наду и даје нам веру, учимо се послушању, а у Страсној седмици учимо се покајању, смирењу и праштању. То су темељи духовног живота, честице вечне педагогије Христове. Без тога нема хармоније у овом свету, нема могућности да се свет спасе. Живот у Цркви је једина наша нада, наша једина утеха у свету који се налази на путу великих искушења, великих ратова. Све је ово последица тога што људи немају Христа. Западна цивилизација данас нема Христа, нема Христа као темеља. Кроз векове угледали смо се на ту цивилизацију, али нажалост то данас није случај. Због тога што западни свет нема Христа, исконске и предањске вере какву су нам оци оставили, зато се све ово данас дешава. На Западу је све мање људи који иду у цркву, празне су им цркве, све је опустошило. Зато, на Истоку, како то они кажу, све смета. Зато што је народ окренут Цркви, окренут је традиционалним животним вредностима, својој породици и огњишту. Због тога настају проблеми и неразумевања између та два света, Истока и Запада. Радујемо се томе што смо људи на правом путу, што следујемо Јеванђеље Христово утемељени у својој вери. Кроз Страсну седмицу и Страдање Христово видећемо која је то снага Цркве, која је снага Цркве која је победила све недаће и џелате овог света. Остала је да свету сведочи реч Истине, реч Јеванђеља и христоваскрсле истине која се разапела на Крсту. Неизмерна је радост данашњег празника који нас учи да будемо послушни попут Пресвете Богородице, јер она се није ни бунила ни роптала, нити лоше помислила. Одмах је прихватила Реч Божију. Од много жена у Израиљу Бог је Њу изабрао и тако је постала симбол нашега спасења. Нека нам Благовести буду симбол послушности, нека нас глас овога празника све обједини. Нека је благословен данашњи празник, нека је благословена слава вашега села и да увек следите реч Јеванђеља Христовог. Живи, срећни и благословени били! Амин. |
|