Празник Цвети прослављен у Даљу У шесту недељу Великог поста, на празник Цвети, 09. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Даљу. Епископу Херувиму саслуживали су протонамесник Драган Сердар, парох боровски, јереј Вукашин Бојић, први парох даљски и протођакон Војислав Николић. Преосвећени Епископ Херувим беседио је о Божијој љубави која надилази људски разум, а која дефинише наш живот и међусобне односе. ”Бог је љубав. Више речи није ни потребно како бисмо изразили суштину Божијег деловања овде на земљи. Кроз ове три речи можемо свести нашу чежњу за животом у Цркви, да дефинишемо основу наших међусобних односа. Бог је љубав. ” - рекао је Епископ Херувим. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче општине, народе и децо Божија, нека је свима на радост и спасење ово литургијско сабрање којим прослависмо овај велики и дивни празник. Догађај је диван, а још лепша је суштина. Господ Исус Христос последњи пут улази у Јерусалим и најављује своје Страдање. Његово Страдање спасоносно је за људски род, јер извојевана је победа над смрћу и ђаволом. Црква нас на ове победе подсећа вековима, али не само то. Осећамо пуноћу Божије љубави, открива нам се смисао живота и на који начин треба да се васпитавамо да бисмо били следбеници Христови, синови и кћери Божије. Велики је то задатак за све нас. У ишчекивању Васкрсења Христовог учвршћујемо се у вери, нади и љубави. То је оно што суштина Празника и доноси. Открива на првом месту неизмерну љубав Божију која се излила на овај свет. Можда ништа и није битније од тога, а Свето Писмо је то свело у три речи: Бог је љубав. Више речи није ни потребно како бисмо изразили суштину Божијег деловања овде на земљи. Кроз ове три речи можемо свести нашу чежњу за животом у Цркви, да дефинишемо основу наших међусобних односа. Бог је љубав. Бог из своје љубави улази у Јерусалим где га дочекују деца. ”Осана сину Давидову, благословен који долази у име Господње” - то је вапај данашњег дана, то је молитва данашњег празника. Прослављајући Господа у данашњем празнику улазимо у Тајну Његовог спасоносног страдања, у Тајну Крста Господњега. Ишчекујемо Васкрсење које се имало збити ради нас и нашега спасења. Васкрсење четверодневног Лазара и Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим празнујемо пре свега ради њихове суштине, духовне поуке и поруке коју нам дају. То можемо да осетимо и научимо једино овде на литургијском сабрању, у овом благословеном часу Царства Небеског на земљи. Једино тако можемо схватити значај празника и упити њихову суштину. Јучерашњи празник био је празник и прослава потврде Божанске љубави према човеку. Речи Христове четверодневном Лазару поздрав су победе живота над смрћу. Узвик који показује бригу и љубав према човеку. Требамо да схватимо да је Бог љубав, да нас Он воли без обзира што у свету влада мржња, а не љубав. Све су то трице и кучине овога света, ако смо у Цркви. Ако живимо црквеним начином живота свешћемо то на ништавност. Молимо се за те људе, молимо се за њихово спасење и да се разум њихов отвори и уђе благодат Божија. Људи требају да схвате свој духовни пад и да се усмере ка Господу. Али истинском молитвом, тако је потребно. Истинском молитвом свих нас. Пост који сада приводимо крају пут је васпитања свих нас. Молитва, пост и покајање елементи су из широке лепезе духовног живота. Неопходни су, темељни елементи кроз које се учимо духовном животу који нам Црква сведочи кроз векове. Црква нас учи да будемо литурзи овом свету, да бисмо овај свет привели ка скончанију века, да бисмо свет привели свом Створитељу. Живети у Цркви Божијој значи бити на правом и благословеном путу, значи слушати Реч Божију и спознати стазе Светог Јеванђеља које су посуте благословеним миомиром. У душу треба да се усели благодат Божија, душа да дише тим благодатним даром који сажиже сваки грех и недаћу у овом свету. Само уколико живимо у Цркви успевамо у свету томе, кроз светотајински живот. Из уста ове деце чули смо предивну песму. Нека они вазда певају Господу, нека се Господу моле јер они су нада и снага. Укрепљење су свима нама. Њихов однос је исти онај однос деце која су Господа дочекала у Јерусалиму. Својим гласом прослављали су име Божије на најискренији и најдостојнији начин, кроз дарове који су од Господа добили. Нека би Господ дао да благодаћу и помоћу Божијом уђемо у ове задње дане Часног Поста и да у радости дочекамо Васкрсење Христово. Да нам Васкрсење буде темељ и смисао живота у овом свету. Кроз Крст Господњи да гледамо једни друге, а не преко нишана и у нетрпељивости и неразумевању. Најгоре је не желети другога разумети, то нас води у духовни суноврат. Угледајмо се на Господа Исуса Христа, удостојавајмо се, преображавајмо себе. Служимо Господу како нам је Господ заповедио, а не кроз своје умовање и самољубље. Нека сте живи, срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|