Патријарх Порфирије предводио Спасовданску литијуЊегова Светост Патријарх српски г. Порфирије предводио је славску Спасовданску литију, 25. маја 2023. године од Вазнесењске цркве у Београду до спомен-храма Светог Саве на Врачару, заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем и Преосвећеном господом Епископима: шумадијским Јованом, диселдорфским и њемачким Григоријем, источноамеричким Иринејом, крушевачким Давидом, осечко-пољским и барањским Херувимом, ваљевским Исихијем, западноевропским Јустином, ремезијанским Стефаном, марчанским Савом, новобрдским Илиарионом, јегарским Нектаријем, липљанским Доситејем, топличким Петром, умировљеним канадским Георгијем, свештеницима и ђаконима Архиепископије београдско – карловачке и више десетина хиљада верника. На челу овогодишње Спасовданске литије био је кивот са моштима Светог владике Николаја, које су изузетно ради утехе верног народа у овим тешким данима и ради духовног окрепљења, донете из манастира Лелић. Литија је кренула из порте Вазнесењске цркве. На раскрсници Улице краља Милана и Улице краља Милутина Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је, како налаже богослужбени поредак прочитао део из Светог Јеванђеља. После тога је Патријарх Порфирије служио помен пострадалој деци, њиховом чувару, младима пострадалим у младеновачким селима и свим жртвама породичног и сваког другог насиља. Затим је Литија наставила Булеваром ослобођења до платоа испред Храма Светог Саве где је Патријарх Порфирије служио молебан. "У нашем народу Спасовданска киша јесте заиста Божије давање и благослов. Ево заједно са вама благодарећи Богу што је дао кишу и што је пустио сузу радосницу јер међу нас је дошао велики Свети владика Николај. Добро нам дошао Свети владика Николаје, добродошао у српску престоницу, добродошао на Спасовдан, славу твог и нашег града. Завапили смо и ти си нам дошао, овим речима започео је беседу Његова Светост Патријарх спрски г. Порфирије. "Када се у неком тренутку живота на раскршћу пута сусретнемо са злом, и са смрћу тада искрсавају најнеумољенија питања на која позитивно знање нема коначан одговор. Данас живимо у цивилизацији која се темељи на потискивању и забораву духовних питања. Колико год човек покушава да избегне заборави вечна духовна питања и чак ако им се наруга она вребају и искрсавају. Пред нама се јавља бездан питања која отварају застрашујуће празнине у нашем постојању. У тим неочекиваним тренуцима сва наша питања се аутоматски сједињују у једну реч, а та реч је Бог." "Суочили смо се у ове дане са страшним злом, које нас је све поразило. Јер је напало нашу децу, и преко њих нас. Погодило нас тако да смо занемели. Ум посустаје пред покушајима сваког логичког објашњења онога што се догодило. Зло нема име и презиме, нема узраст, пол, расу, нацију, опредељење. Зло је неухватљиво и ма шта чинили зло се не може коначно и потпуно победети никаквим институцијама, техникама, вештинама, способностима ма колико оне биле ефикасне и корисне. Знање је потребно али није довољно, техника и вештина помажу, али не избављају. Философија, политика, наука, уметност и много тога, све је то благословено и потребно и донекле решава наше проблеме и потребе али суштинска питања о циљу и смислу постојања, о страдању, о радости и тузи, о истини и лажи, о животу и смрти, о добру и злу остају без коначног одговора. Шта нам је чинити? Ни једно кључно питање драга децо духовна човек не може решити само својим снагама. Наравно, морамо учинити све што је до нас али онда своје снаге и подвиге удружити са снагом Божијом, морамо вером и молитвом отворити врата благодати Божије, да делује са сама и у нама, како би наши напори и знања уродили плодом за добрдругих и нама на корист. Морамо се тргнути, морамо се пробудити сви заједно. Сви смо погођени, сви осећамо неизмерну тугу и бол, сви имамо трауму и зато смо сви потребни једни другима" "Неки се питају зашто баш данас литија. Па ево само зато што се наши преци већ 520 година у Спасовадну у литији моле Богу. Литија није митинг са политичким циљевима, како би је можда неко ко је неупућен разумео. Никога не дели и не искључује, све позива јер се и Црква не поистовећује само са једним делом свога народа, нашег народа. Већ обухвата све. Црква је целина а литија је молитвени ход Цркве који нас буди на покајање, позива на лично преиспитивање, на преображај сваког од нас, без изузетка." "Не мењајмо вредности као одећу. Ми можемо мењати одело и то је природно. Али ако неко не мења себе изнутра него само споља, све ће остати не само исто, него ће бивати све горе и горе. Потребно је да макар мало уложимо стрпљења за оног проед нас, за нашег ближњег, да макар мало ослушнемо другога, да му дамо мало простора у себи, да се отиснемо од острва наше самодовољности, искључивости, себичности, охолости, да бисмо дошли до открића да ближњи наш није пакао и претња него да је рај и радост. Да смо му ми потребни и да је он нама потребан", поручио је у својој поучној беседи Његова Светост. По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, литијски крст на челу литије носили су његови стипендисти г-ђица Сара Димитријевић, студент друге године Православног богословског факултета и г. Милан Богосављевић, апсолвент Философског факултета у Београду. Овогодишња слава престоног Београда, Вазнесење Господње, и традиционална Спасовданска литија због страдања и губитка живота наших младих људи у градским општинама Врачар и Младеновац, због бола и туге васцелог народа за невино пострадалима била је у знаку речи Светог владике Николаја Жичког и Охридског: Молитвом измолимо благословени мир међу људима! *** Мошти Светог владике Николаја Жичког, Охридског и Лелићког боравиће у Саборном храму српског народа, Спомен-храму Светог Саве на Врачару закључно са вечерњим богослужењем у недељу, 27. маја 2023. године. |
|