Недеља четврта по Духовима у Бијелом Брду У недељу четврту по Духовима, 02. јула 2023. године, када Црква слави Светог апостола Јуду, преподобног Пајсија Великог и Светог Јована Шангајског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у Светониколајевском храму у Бијелом Брду. Епископу Херувиму саслуживали су протонамесник Горан Тодоровић, парох бјелобрдски и протођакон Војислав Николић. После заамвоне молитве Епископ Херувим произнео је беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божији, нека свима буде на здравље и на спасење наша Света Литургија коју служисмо овде у нашем храму Светог Оца Николаја у Бијелом Брду. Свака Литургија јесте сусрет са живим Богом, то је сусрет у љубави, заједничарење у јеванђелским вредностима. Свето Јеванђеље даје нам мерила духовних вредности, вредности Царства Небеског које су вечне. Живети духовним начином живота значи бити утврђен у вери, бити у Божијем промислу о човеку и о свету, о свему што нас окружује. Вера треба да нам буде темељ за све оно што људи чинимо у свом животу. Вера је фундамент, носи вредности Јеванђеља, вредности Царства Божијега. Литургија јесте само испуњење Царства Божијега где смо сједињени у љубави. Данас се на нас излила љубав Божија, она љубав која се овлапотила, разапела и васкрсла ради нас и нашега спасења. Да ли има онда веће љубави, да ли има већег милосрђа, да ли има чвршће вере и да ли нас чвршће потврде од ове данас? Никад, нити ће бити нити може бити, јер Литургија јесте управо ванвремени простор, иако се дешава у простору ових историјских оквира. Литургија има не димензије овога света већ димензије Царства Небескога. Не можемо је омеђити ничим, нити се сама Црква Божија као Тело Христово може омеђити. Не може Она бити ни у чијим рукама, да с Њом управља било ко. Црква је Христова, а ми смо сви удови тога Тела и следимо пут Христов и следујемо Јеванђеље Христово. Јеванђеље Христово је пут нашега живота, закон над свим законима, испуњење свакога пута овде на земљи. Христос је зато и посејао семе и оставио га апостолима, па онда преко целе јерархије и кроз целу историју да се сеје семе Јеванђеља. То је наш задатак и то је наш једини циљ. Да будемо пастироначалници стада, сејући благу реч. Јеванђеље нема никакав законски оквир, има законе Божије који се односе на слободу, на љубав, а то ниједан закон на овоме свету не може човеку да пружи. Све је то онако скучено, сужено, уско, а закон Божији је толико широк, толико човеку даје могућности да може да схвати своју где му је пуноћа и право постојање, право назначење овде на земљи. Живећи у Цркви Божијој кроз оваква сабрања и сва богослужења и све молитве Цркве Божије ми улазимо у ту димензију Царства. Тешко је данас носити Крст Божији, али свакако је то и благословени пут, јер Крст Божији јесте распињање једних за друге, распињање ради закона Божијега, распињање ради љубави Божије. Једни за друге на првоме месту, а онда исто тако угледајући се и према Богу, јер Бог је наше мерило и наш пут овде на земљи. Засигурно би све било другачије, да се сви ми као људи, у својим кућама и својим домовима, трудимо у односу, кључујући се у ову широку заједницу љубави Божије. Сасвим бисмо другачије схватали свет да живимо по тим мерилима и законима. Не би владала дисхармонија, већ би владала хармонија љубави и закона Божијега, али нажалост човек напушта закон Божији. Човек напушта Јеванђеље Божије, напушта све оне вредности које чине једнога човека човеком и одлази у неке своје сопствене, затворене, скучене просторе, тражећи себи неку своју утеху. Све нас то води ка путу који није благословен и који нас затвара и онемогућава нам да схватимо закон Божији. Знамо колико смо пали и грешни, знамо колико чинимо у свакодневним секундама и минутама, у свакодневном разговору, удисају, издисају, осећамо колико нисмо достојни да живимо овде на земљи и колико нас све ово обремењује и колико нам даје терета. Међутим, не смемо никада да посустанемо. Не смемо никада да заборавимо на Крст Божији, не смемо да оставимо Крст Божији, не смемо да оставимо Јеванђеље Христово јер онда нисмо они људи достојни тога завета и залога живота вечнога. Литургија која нас је окупила јесте управо икона слободе, икона њубави, икона свега онога што нам је остављено роз предање. Нисам био у могућности да за наш заветни дан будем овде заједно са вама, и да се помолимо Господу и вашим заштитницима. Ово је, на неки начин, наша жртва овде што смо дошли да покажемо љубав према вама и према овоме месту и да се увек у радости сусрећемо и у радости да смо у Христовом наручју. Бог да нас благослови са висине Светога храма свога. Живели, срећни и багословени били. Амин! |
|