Света архијерејска Литургија у Тењи У пету Недељу по Духовима, 09. јула 2023. године, када Црква слави Преподобног Давида Солунског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Тењи. Епископу Херувиму саслуживали су протонамесник Драгослав Шалајић, парох маркушички, протонамесник Ненад Лазић, парох тењски, протођакон Војислав Николић и ђакон Слободан Гајдашевић. Епископ Херувим је у својој беседи нагласио да правда Божија не може бити обухваћена човековим разумом , него искуствено, животом у љубави. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је свима на радост и спасење наше литургијско славље овде у Тењи. У храму нас окупља јеванђелска истина и омогућава нам заједницу са живим Богом. Човек својим умом не може да докучи дубине промисла Божијег који држи свет у животу и лепоти. Бог је уз све то човека створио да буде литург природе, јер једино човек може свет привести Богу и удостојавати себе и свет за Други Христов долазак. Много је тога што човек не може да схвати. Филозофирања човекова везана су углавном за филозофију овога света. Човек не може да докучи колика је заправо праведност Божија и да се Његов промисао кроз све протеже. Човеков ум је ограничен, често слеп и не може сам да проникне у дубоке сфере срца и ума где управо Бог делује и по свом промислу посећује човека. Свака посета, свако страдање и мука је посета Божија, Његов благослов. Овакве ствари филозофија овога света не може да прихвати. У свету су прихваћене само површне лепоте, само оно што је опипљиво и на тај начин блиско. Међутим, оно што нам долази од Бога далеко је лепше и открива нам пуноћу правде Божије о којој је говорио Свети апостол Павле. Правда Божија не може бити обухваћена човековим разумом , него искуствено, животом у љубави. Када се човек у тој љубави умије он докучује Тајну домостроја нашега спасења. Што више искушења то смо ближи Богу и све више нам се открива Божија љубав. Оно што Господ очекује од човека је да се у његово срце усели Христос, да буде причасник благодати Божије. Човек тада схвата да је све у свету по промислу и допуштењу Божијем. Световна филозофија учи нас да можемо сами, али то је лаж и води нас у тамницу. Човек није створен да буде сам, него да буде заједничар, да кроз заједницу делује и кроз заједницу да се испуњава. Човек је створен да љуби свакога оном љубављу којом Бог љуби човека. Ако тако схватимо јеванађелске истине онда ћемо много лакше пловити кроз буру овосветску. Божија љубав је неограничена, а истом том љубављу требамо ми да волимо једни друге. Наше срце треба да је испуњено таквом љубављу, а да све потенцијалне неспоразуме превазилази. Црв сумње често долази од недостатка комуникације и недовољно жеље за разумевањем, па нас размишљања воде у погрешном правцу. Ако схватимо да је Бог ту и да Христос треба бити део нашег живота другачије ћемо гледати све око себе. Човека до нас гледаћемо као на брата. У самој речи ”брат” огледа се Јеванђеље које је Бог нама људима оставио. Ближњега требамо да љубимо свим умом и свом душом својом. Ако љубави немамо узалуд смо и на Светој Литургији били. Уколико се није испунила јеванђелска љубав и наше се срце за другога није отворило узалудно је што смо се сабирали. Не можемо волети Христа, а да брата свога не волимо. Божанску благодат и праведност не можемо схватити ако љубави немамо. Над својом душом требамо да стражимо, да у Бога гледамо као једини пут нашега живота, јер тада се љубав у нас усељава и све добија свој прави смисао. Литургија је икона Царства Небескога, икона је вечне Литургије која нас уводи у Тајну спасења и отвара нам врата Царства. Нека је благословено ово данашње сабрање, дао Бог да се сви радујемо у љубави Његовој, да том љубављу љубимо једни друге. Живели, срећни и благословени били! Амин. |
|