Храмовна слава у Угљешу На Светог пророка Илију, 02. августа 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Угљешу. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, протојереј-ставрофор Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски и протођакон Војислав Николић. Након литије око храма и освећења славских обележја Епископ Херувим обратио се сабранима: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Нека буде благословено име Господње од сада и до века! Господ нас је и данас сабрао под сводове овог светог храма посвећеног Светом пророку Илији чији спомен данас у молитвама прослављамо. Радујем се што сам данас заједно са вама, што смо једно у радости данашњег празника, ваше сеоске славе. Радујем се што смо Господу принели Жртву благодарења, што смо се заједно помолили и били саучесници Царства Небеског. То је једини прави пут овде на земљи, једини прави пример како живети и стицати врлине. На Литургији учимо како се треба жртвовати и своју веру потврђивати. Свети пророк Илија је, иако је старозаветна личност, упућивао народ ка Богу и Царству Небеском. Његов пут је засигурно био испуњен великом жртвом, а све да би изабрани народ приволео Богу и научио га заповестима Господњим. Пророци су били Богом надахнути људи који су припремали пут новозаветној историји која почиње Рођењем Богочовека, Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа, ка Смислу живота овде на земљи. Свети пророк Илија био је један од оних који је учио народ вери, законима Божијим. Поучавао је и речима и видним знацима да ваља и треба увек бити на правом путу. Данас и ми драга браћо и сестре требамо устрајати на путу Христовом. У новозаветној смо историји, али историји која за собом носи многа искушења, многе буре и олује. Морамо се носити са тим, то је крст времена у којем живимо. Не смемо одбацити крст, него свој крст носити достојно Онога Који је на њему распет. Господ Бог Исус Христос се ради нас и нашега спасења распео, да бисмо могли задобити Царство Божије и да бисмо били саучесници Царства. То је наш позив. Јеванђеље је увек жива реч, увек нас позива да слушамо Реч Божију и да будемо послушни својој Цркви. Јеванђеље нас позива да слушамо своје старешине, своје свештенике јер нас они усмеравају ка Христу. Данас нам је, можда, то потребно више него икад. Различита су искушења у целом свету, али ако смо уз Цркву и живимо хришћанским животом како је написано у Јеванђељу, онда смо на путу наде и вере. Ако тако живимо моћи ћемо поднети жртву за Христа. То нам је данас најпотребније, да се жртвујемо за Христа, за Христа и једни за друге. На тај начин ћемо бити христоносци. Не можемо волети Бога ако не волимо брата свога. Нема ту Бога и узалудно је све што радимо. Није Литургија само да се појавимо овде и да видимо колико се људи окупило, да ли се ко причестио. Суштина је да дођемо на Свету Службу Божију, да будемо саучесници Царства Божијег и да се причестимо Телом и Крвљу Господњом. Онда је то благословен пут и срце човеково примивши Христа може да љуби другога човека. Човек тада може другога да разуме без обзира на различитост мишљења. Можемо да имамо различито мишљење, али то не сме бити праг који ће раздвојити брата од брата, комшију од комшије или родбину од родбине. Такав пут није благословен, нити нас води ка Царству Божијем или пуноћи Свете Литургије. Данас смо прославили Христово Васкрсење, Тајну над тајнама. Ова Тајна значи живот, то је она Тајна коју су и пророци проносили кроз изабрани јеврејски народ. Ко има уши да чује нека чује, тако поучава и Свето Јеванђеље. Свима нама данас је дато и ко жели да чује Реч Божију може даје чује. Онај ко не жели да чује Реч тај не може ни да разуме ништа у овом свету. Може само рационалистички да посматра околности. Међутим, ако имамо Христа у себи сасвим другачије ћемо посматрати све. Када човек у себи има Господа Исуса Христа сасвим другачије гледа лице брата свога, другачије сагледава живот у Цркви и спреман је да се жртвује за другога. То је онда благословен пут, хришћански је то живот и потврда Јеванђеља, печат благодати Светога Духа. На Светој Тајни крштења примили смо Крст и благодат Божију да бисмо могли живети светотајински, у заједници, и да нам сваки тренутак живота може бити Света Литургија. Дато нам је да недељом на Служби можемо бити саучесници Царства Небеског које се испуњава овде на земљи. Позвани смо да будемо литурзи природе, да ју приведемо своме Створитељу. Природа је данас лошим утицајем човека отишла у сасвим другом правцу, превише је агресивна. То смо учинили ми људи, да буде оваквих непогода. Све ради наше сујете, ради тога што ”можемо све”. Не можемо ми драга браћо и сестре ништа ако Христа немамо. Можемо да чинимо само ствари које нису достојне човека, и нису достојне историје. Уписују се у историју само они велики људи који су знали прави циљ. Сви остали се не уписују јер чине зла. Можда ће их се неко сећати у историјским текстовима, по њиховим неделима, али оно што остаје вечно уписано у Цркви Божијој су добра и света дела. То је уписано за вечност и такви људи живе вечно са нама, као што су и данас ту са нама на овој Светој Литургији. То је пут живота и печат благодати Божије која је свима нама дата. Нека би Господ дао да нас благодат Божија увек сабира, да будемо људи Божији, на путу Светог пророка Илије и осталих Светих Божијих угодника. Да нас благи Бог увек чува и штити од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|