Храмовна слава у Борову У уторак, 15. августа 2023. године, када Црква слави Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у боровском храму поводом храмовне славе. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осјечки, протонамесник Ненад Лазић, парох тењски, протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски и протонамесник Драган Сердар, други парох боровски. У својој богонадахнутој беседи Епископ Херувим је истакао је да су Христове заповести савршена етика, идеални морал и највећа љубав. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Генерални конзуле Републике Србије, поштовани замениче жупана вуковарско-сремске жупаније, поштовани начелниче општине Борово, поштовани директоре ОШ Борово, браћо и сестре – поштована господо хришћанска, нека је данас свима благословен данашњи дан и ово сабрање у Борову којим прослависмо Светог првомученика и архиђакона Стефана. Црква је кроз векове ишла стопама мученика, на мученичкој крви је основана, на њиховој речи која је толико снажна да не одолева џелатима овога света. Реч мученика увек је била на бранику истине, на бранику Христовом, кроз мучеништво и страдање позивала је народ да буде одан свом светосавском предању који је пример живљења овде на земљи. Светосавски пут није ништа друго до проповед о Царству Небеском, тај пут води до испуњења у Христу и до живота вечнога. Тешко је живети без Христа, тешко је живети без основних јеванђелских закона и без држања заповести Христових. Ако не држимо те заповести отићи ћемо странпутицама овога света и ограничићемо се законима овога света и времена. Такав ум не може да разуме Христа и благодат Светога Духа ту не борави. Такав не може да разуме етику Господа нашега Исуса Христа. Ми хришћани смо од свог рођења храњени тим семеном и да будемо христоносци и богоносци, да имамо такав потенцијал у себи. У себи имамо потенцијал који треба да се испуни, да буде аутентично сведочанство Христа у овом свету. Нема живота без Христа и нема рађања без Христа. Мајка јесте биће најсличније Богу, јер она рађа љубав. Бог преко Пресвете Богородице долази да би посведочио своју љубав човеку. Често ми људи заборавимо љубав Христову и то да једни другима морамо бити утеха и нада, браћа и сестре, а не супарници. Требамо да разумемо Христа, да разумемо другога, да различито мишљење саслушамо и са расуђивањем покушамо другога схватити. Други није моја претња, он није моја странпутица него мој пут ка Христу. Кроз тог човека ћу се ја спасити, кроз тог човека ћу ја видети лице Божије и доживети Христа. Томе нас је учио и Свети првомученик и архиђакон Стефан ког данас у молитвама прослављамо. Свети Стефан је свој живот дао за Христа, сведочећи тако да је једини пут човеков Христос. Страдао је само зато што је био хришћанин, што је сведочио веру хришћанску. Сведочио је веру у време глуво да се разуме Христова реч, ко је Христос и шта је Његова улога у овоме свету. Господ Исус Христос овде господар по мерама овога света, него је Христос Бог који има љубав из које се рађа слобода. Од Господа нам не долази ништа слично овоземаљским људским законима, да се нешто мора. Закон овог света је управо морање, тај закон присиљава. Закон Божји и љубав Христова не учи нас то, не учи нас таквом путу него закону љубави и слободе. Слобода Божија није да радимо шта хоћемо, него да творимо Христове заповести које су савршена етика, идеални морал и највећа љубав. Од тога нема веће, а то су посведочили светитељ којега данас прослављамо и многи други о којима можемо сазнати из житија светих. Себе су одрицали од овога света зарад Господа Бога нашега Исуса Христа. Морамо и ми драга браћо и сестре бити на том путу, на путу Светога Саве, на оном путу који води у Царство Божије. Бога можемо осетити једино у међусобној љубави, у заједници Цркве Божије. Заједничарење у Цркви, у храму, усмерава нас ка Христу и путу љубави Божије. Једини и прави наш циљ у овом свету, како нас учи и Свети патријарх наш Павле, је да будемо људи. Будимо људи, то је позив свима нама, позив целом српству и свима нама који разумемо шта је Јеванђеље Христово. Требамо да будемо бољи људи, достојни својих предака који су нас учили тој етици и својим животом нас усмеравали на тај и такав пут. Много је примера, много тога сам чуо и слушам како је било у оно време безбожништва, али мајке и баке никада нису заборавиле Цркву. Никада нису заборавиле своју хришћанску веру и светосавско предање, него су у својим домовима чак и кришом, тајно, децу и унучад училе да је једини прави пут у свету Христос. Једини пут у свету јесте Христос, јесте Црква, једино светло на крају тунела у овом свету. Све друге идеологије, политичке или било које друге, немају своју вечност. Црква Божија проповеда вечност и живи без обзира на све недаће и искушења. Без обзира колико нас је на овим просторима, док последњи Србин дише овде кандило ће горети и црквено звоно ће звонити. То је знак постојаности Цркве на овим просторима, али и широм Републике Хрватске. Где год да смо, где год живимо, кандило се пали и црквено звоно звони. То потврђује веру људи, наших бака и мајки које су училе све нас како треба чувати веру, како бити на путу светосавском и богоносном. Наш живот добија пуноћу једино у Цркви, а све друго прави раздоре и поделе, све што не пристоји и није у духу нашега народа. Светосавље има обједињујући дух, да измирује, да чини јединство. Под црквени кров свако може доћи, свако може бити човек достојан свога имена и лика Божијега који је при стварању добио Божијим назначењем. Нека би Господ дао да се у том духу образујемо, да икона Христова увек буде пред нама, да нам лик брата свога буде на првом месту јер је то пут ка Христу и Царству Небеском. Нека нам Свети првомученик и архиђакон Стефан својом мученичком крвљу и својим страдањем буде снага, вера и утеха у свим недаћама и околностима у којим живимо на овим просторима. Својим молитвама нека нас крепи и снажи од сада и кроз сву вечност. Амин. |
|