Света архијерејска Литургија у Даљу"Савремене тежње о некаквој ревизији историје које можемо да чујемо са ове или оне стране Тира и Сидона, а тичу се наслеђа 2. светског рата – Јадовна, Јасеновца, Пребиловаца и свих осталих стратишта из тог смутног времена. Ревизија дира у дубоке ране и ожиљке у бићу нашег народа, граде немир и неверицу. Ми смо народ страдални, народ мученички, народ који је у страдању осетио Тајну Васкрсења, Тајну Часног Крста и Христовог Распећа. Из тих јама, из тих хумки не чује се јаук него Васкрсења радост. Без обзира колико ко сматрао да их има, а знамо ми добро колико их има. Наша Црква увек је била најбоља Мајка нашег народа, која је у своја недра упила сву ту истину, јер на истини и крви мученика почива и оставља свој печат у сваком времену па и у том. Црква је сведок сваког времена и носи муку свог народа, јер сва та места су сведоци Васкрсења и Вечног живота. Ту историја васкрсава, открива пуноћу истине као сведочанство за сва поколења и сва времена" - нагласио је у својој беседи Епископ Херувим. У недељу, 1. октобра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, јереј Вукашин Бојић, први парох даљски и протођакон Војислав Николић. После заамвоне молитве Епископ Херувим беседио је сабранима: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, нека је свима на здравље и на спасење овај дан Господњи који нас је сабрао! Сабрасмо се у име Христово, у Тајни нашега Спасења. Господ нам је открио свој Домострој спасења, свој смисао живота ми налазимо управо у томе. Дужни смо да овај свет који засигурно у злу лежи осмислимо Тајном Христовом, Тајном нашега спасења. Бог се оваплотио ради нашега спасења и показао нам смернице, пут којим требамо да идемо и на који начин да узрастамо. Данас је тешко одгајати децу, тешко је и људе васпитавати у духовном животу. Све оно што овај свет намеће је рационално, пријемчиво је људском разуму али нас удаљава од суштине и Тајне Цркве. Црква се данас посматра као нека затворена конзервативна организација која вероватно ни саму себе не разуме. Застарели закони, застарело Јеванђеље, све је застарело по логици овог света. Али ми који смо део Цркве и дубоко созерцавамо веру и спознајемо дубину Тајне знамо засигурно да то није тако. Црква је на првом месту ту да осмишљава наш живот, даје нам да доживимо пуноћу љубави Христове. Црква нам открива колика је љубав Бога човеку, а колика треба бити љубав човекова према Богу и ближњем. То је једна хармонија живота. Када гледамо на Јеванђеље, није то нека застарела књига која је вредела у једном временском периоду. Јеванђеље Христово има дубљи смисао, открива нам смисао и пуноћу врлинског начина живота. У тој Књизи садржан је живот свакога од нас и даје нам се да схватимо живот и његову лепоту, али пре свега Тајну Христовог доласка и Његовог откривења човеку. Јеванђеље нам открива Тајну боготражења. То је Свето Јеванђеље. Није то никаква застарела књига и застеро закон. У новозаветној Цркви Христовој старозаветни закон је био испуњен, није се прекинуо. Старозаветни закон испуњен је Христом, доласком Богочовека међу нас. Бог се облачи у тело показујући тиме своје смирење и даје нам да будемо удеоничари Царства Божијег, обожени и обучени у одећу Христову. Тајном Крштења облачимо се у Христову одећу све до скончања овога века када ћемо своје телесне очи затворити и изаћи пред лице Божије. Наши дивни преци су нас увек учили томе, учили су нас да будемо људи Цркве и да Цркву никада не заборављамо. Учени смо да је Црква наша мајка, најбоља мајка која себи прима и оног грешника и оног праведника. Од праведника жели да буде још праведнији, а од грешника да се покаје и буде праведник. То је велика Тајна која не може бити разумљива пророцима овога света и века. Све што је прилагођено закону овога света води ка насиљу, ка злоупотреби слободе која губи смисао и пуноћу коју има у Цркви Божијој. Слобода се гаси а људи на све начине покушавају стећи неке вредности које то нису заиста, јер поништавају другога. У Цркви Божијој тога нема, нема закона који ће поништити другога и бити му штета. Мора све да се заснива на заједници и љубави, то је једини закон и пророци где се испуњава и Стари и Нови завет. Много је тога данас што нарушава суштину нашега живота. Много слушамо о ревизији историје. Савремене тежње о некаквој ревизији историје које можемо да чујемо са ове или оне стране Тира и Сидона, а тичу се наслеђа 2. светског рата – Јадовна, Јасеновца, Пребиловаца и свих осталих стратишта из тог смутног времена. Ревизија дира у дубоке ране и ожиљке у бићу нашег народа, граде немир и неверицу. Ми смо народ страдални, народ мученички, народ који је у страдању осетио Тајну Васкрсења, Тајну Часног Крста и Христовог Распећа. Из тих јама, из тих хумки не чује се јаук него Васкрсења радост. Без обзира колико ко сматрао да их има, а знамо ми добро колико их има. Наша Црква увек је била најбоља Мајка нашег народа, која је у своја недра упила сву ту истину, јер на истини и крви мученика почива и оставља свој печат у сваком времену па и у том. Црква је сведок сваког времена и носи муку свог народа, јер сва та места су сведоци Васкрсења и Вечног живота. Ту историја васкрсава, открива пуноћу истине као сведочанство за сва поколења и сва времена. Радујем се што сам данас са вама. Нека радост Васкрсења буде са свима вама, а радост и молитве мученика јасеновачких, јадовински и пребиловачких и свих оних чија имена и не знамо буду уз вас у све дане вашега живота! Амин. |
|