Свети великомученик Димитрије - Слава Саборног храма у Даљу”Јеванђеље Христово нас васпитава да будемо пре свега добри људи, честити људи и добри домаћини, да чувамо своју породицу и своју децу. Децу своју да васпитавамо на прави и достојанствен начин, онако како је то било кроз векове, а васпитање да је усмерено у правцу Добра. Требамо у себи да васпитавамо оне врлине које ће нас изграђивати као људе, као бића словесног стада Христовог” - рекао је у својој беседи Епископ Херувим. У среду, 08. новембра 2023. године, на дан Светог великомученика Димитрија, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је евхаристијским сабрањем у Светодимитријевском храму у Даљу. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протонамесник Драган Сердар, парох боровски, јереј Вукашин Бојић, први парох даљски и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим поучио је сабране својом беседом: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче, драги народе и децо Божија, нека свима буде на здравље и на спасење прослава храмовне славе – Светог великомученика Димитрија. Велико име на небесима, велики угодник Божији и лира Светога Духа. О њему се може говорити много, али оно што можемо да сведемо у кратке црте јесте да је био велики ревнитељ за Реч Божију и животом својим проповедник Јеванђеља Христовог. Свети великомученик Димитрије нас чува, штити ово место и наше породице, све оне који чистим срцем поштују Бога, веру Христову. Нема ништа узвишеније и лепше него следити пут великих људи који су својим животом посведочили име Христово и својим бићем проживели Тајну домостроја спасења, Тајну Христовог Страдања. То је Тајна над свим тајнама, она нас уводи у веру и непрестано нас поучава да требамо живети у овом свету на врлински начин. Управо како је живео Свети великомученик Димитрије – врлински, са Христом, са Богом и уз Бога. То је пут науке Христове, пут васпитања у Христу. На првом месту то је пут васпитања ка добру. Јеванђеље Христово нас васпитава да будемо пре свега добри људи, честити људи и добри домаћини, да чувамо своју породицу и своју децу. Децу своју да васпитавамо на прави и достојанствен начин, онако како је то било кроз векове, а васпитање да је усмерено у правцу Добра. Требамо у себи да васпитавамо оне врлине које ће нас изграђивати као људе, као бића словесног стада Христовог. Онда је то благословен пут, пут који нам отвара видике духовног сазревања. Отвара нам путеве да можемо да схватимо суштину свога постојања, сазнање да овај свет требамо да приведемо своме Творцу. Учи нас да не будемо себични и гордељиви људи, него људи Јеванђеља. На све ово нас позива и Свети великомученик Димитрије који је све то проживео. Проживео је Тајну љубави Христове на прави начин из чега и учимо да само љубав у овом свету изграђује праве вредности. Гордост и мржња нас удаљавају од Бога и Цркве Божије, од љубави Христове. Ако загрлимо Христа не можемо грлити и мржњу. Уколико прихватимо Христа као део нашег живота схватићемо да је испуњење Светог Јеванђеља ту у нама. Данас смо сви овде на Литургији Христоси у малом, јер причешћујући се Телом и Крвљу Господњом задобијамо благодатне врлине Христове. Постајемо Христоси по благодати. То је велики и небески дар. Бог је промишљао о човеку, у свом дубоком промислу има спасење света и човека. На који начин нам се може отворити Царство Божије и Тајна Божијег спасења? Никако другачије него на Светој Божанској Литургији, када смо сабрани једни са другима у љубави Христовој. Литургија мора бити место, центар целокупног нашег црквеног живота. Све што чинимо кроз молитвословља разнога типа, акатисти и молитве за здравље – ако нема за свој темељ и циљ Литургију има себични карактер. Тиме показујемо неку ревност, али не и љубав. Господ је свима нама рекао да уколико имамо вере као оно мало зрно горушице рећићемо гори да се помери и она ће се померити. Није то случајно на том месту ни речено, јер се речено приликом Преображења Господњег. Господ је то рекао утврђујући веру ученике, учећи нас да вера мора бити јака, чврста, постојана. Не требамо да срљамо ка разним чудима, чудесима тако потврђујући себи да постоји Бог. Знамо да Бог постоји, знамо да светитељство постоји и да постоје свете мошти и да су оне на многим местима целебне и да исцељују људе. Не требамо то на сва звона разглашавати и лупати да сви чују. Није чудо ради чудо, нити је чудо ради вере. Вера треба бити постојана и чврста и онда ће се десити чудо. Некада када сам био као ова деца, мој неки први одлазак на Острог био је усмерен у правцу да видим неко чудо јер сам много читао и слушао, причало се о томе. Било је мало и страха на том путу, не знајући да ли ћу моћи због свог греха ући пред кивот Светог Василија Острошког. Онда схватих, када сам дошао на то свето место молитве и подвига Светог Василија, да суштина свега тога нису та чуда. Схватио сам да је суштина у томе колику веру човек има. Вера је тамо многе људе исцелила, оваплотила љубав Христову и умила благодаћу Светога Духа. То је суштина и смисао свега, да у нама израста вера која ће бити чврста и постојана. Онда је све у духовном животу усмерено у правцу добра, у правцу врлинског живота. Нема ту онда места ни мржњи, ни себичности, нити гордељивости. Човек је онда испуњен љубављу, благодаћу љубави Божије јер се саображава са Христовим страдњем. Љубав Христова је огромна, велика и неизменљива, непроцењива је и не можемо измерити својим разумом колику љубав Бог има према нама. Често пута се ми, драга браћо и сестре, окрећемо од те љубави, заборављамо на ту љубави и на Онога који осмишљава космос. Господ осмишљава свет, даје му смисао. Господ одржава овај свет у постојању. Све болести и ратови, све што се дешава је због тога да би се човек преобразио и схватио да Бог у овом свету постоји и да Бог не жели крај овом свету. Бог жели човеково покајање, његову веру и његов труд, подвиг. Када имамо подвиг, када имамо жртву онда и Бог делује. Тада делује благодат Божија и усељава се у човека, он почиње да живи љубављу Христовом. Радујем се што сам са вама поделио радост данашњег дана, данашње Свете Службе поводом наше храмовне славе. Нека би нас Господ све благословио, нашу децу, наставнике и учитеље, наше породице и нека је свима срећна сеоска слава. Да се увек виђамо на Светој Служби Божијој од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|