Света архијерејска Литургија у Осијеку У недељу, 12. новембра 2023. године, када Црква прославља Светог краља Милутина, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Влаовић, парох даљски, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим се сабранима обратио поучном беседом: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је свима на радост и спасење ова Света Литургија која нас је сабрала у овај наш дивни храм у Осијеку. Прослависмо име Божије и заблагодарисмо Богу на свим добрима која нам даје. Принели смо Господу Жртву од свих и за све и причестили смо се Крвљу и Телом Господњим као најбољим леком. Сусрет са Господом је неизмерна радост за све нас, за човека, јер се човек на Светој Служби сусреће са Богом. Ту се испуњава Тајна Спасења, Тајна Царства Небеског. Света Литургија је простор где учимо јеванђелске врлине, ту влада хармонија живота. Место не освећује човека, него човек место. Ако постоји љубави у човеку онда је ту Јерусалим, Света Гора и сва она места битна хришћанском свету. Човек је храм Светога Духа и као такав он својим постојањем освећује свако место, потребна је љубав. По љубави нашој ће нас Господ гледати, колики удео љубави ми Господу приносимо. Једино љубављу свет може бити у хармонији, само у кроз љубав се пројављује смисао живота. Када љубави нема нема ни хармонија, влада метеж и себичност, тмина је и таштина и често пута се то претвара у егоцентричност и мржњу. Нажалост, данас смо свега овога сведоци. Владају ратови и немири, егоцентричан човек жели па покаже да је он моћан и снажан и да може све. Жели да управља планетом и он да осмишљава свет и постојање. Ту се човек преварио. Може уистину бити само оно за шта је створен – литург и круна овом свету. То подразумева да свет и природа око нас љубављу Господу приводимо, живећи у Цркви Божијој. Данашњи човек је заборавио Цркву, заборавио је Бога и све оне јеванђелске вредности које човека чине човеком. Налазимо се у некој крајности, у метежу и таштини, зато је данас све овако како јесте. Свет је задојено мржњом. Ми хришћани требамо увек на уму да имамо да смо христоносци и богоносци, требамо да носимо Бога у себи и да смо храм Светога Духа. Одговорни смо пред Богом, требамо да живимо постом и молитвом. Подвиг је оно што ће нас руководити ка Царству Божијем и испуњавању јеванђелских истина. Јеванђеље је темељ живљења, из њега тече ризница благодати Светога Духа. Данас у молитвама прослављамо Светога краља Милутина, велико име наше историје али и великог подвижника који је следио пут Христов. Сви краљеви и наши преци ишли су тим путем. Уз Христа и са Христом, то је једини прави пут и смисао нашег живота. Немамо ми нити друге отаџбине нити места до храма Божијега. Ту је све саткано, и национални и духовни идентитет. У Цркви је све то осмишљено на прави начин, осмишљено је љубаљу којом је и распети Бог заволео овај свет. Господ нам је на Крсту показао који је пут овде на земљи. Страдање које се темељи на Јеванђељу, на распињању свога ја, своје себичности. Често можемо да осетимо и изненадимо себе на који начин све доживљавамо, покушавамо да схватимо стварност око нас. Иако смо у греху можемо распињањем самога себе, за јеванђелске вредности, другачијим очима сагледати све око нас. Можемо бити духовни, духовним очима све да посматрамо и свог брата да пригрлимо као свог најмилијег. Тако се чува заједница и испуњава се пуноћа љубави Христове која се ради нас и нашега спасења разапела. Нека би Господ дао да се увек у радости сусрећемо, да нам радост Христовог сусрета буде пример и да живимо у радости и миру, у благослову Божијем! Амин. |
|