Свети Никола Мирликијски Чудотворац - Слава храма у Јагодњаку На Никољдан, 19. децембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја у Јагодњаку. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим поучио је сабране својом богонадахнутом беседом: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и на спасење Света Литургија којом прослависмо име Божије и Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Свима вама који и у својим домовима прослављате овог великог Божијег угодника желим свима да честитам и упутим истинске молитвене жеље. Чули смо на почетку Светог Апостола како стихови кажу обрадоваће се праведник у Господу узвеселиће се сви који су праведног срца. Ове речи свима нама одзвањају у ушима јер нам откривају Тајну живота, откривају нам истински светотајински начин живота у Цркви Христовој. Све ово испуњава се искључиво кроз заједницу, кроз жртвовање за другога, кроз трпљење. То је једини пут да се у Богу радујемо, да Бога и реч Божију видимо на онај аутентичан начин на који нам Јеванђеље то и преноси. Цело биће човека треба дисати благодаћу Божијом. Једино преображено биће може схватити Божије речи, па да се на њему испуне и речи псаламског стиха – праведник ће се узвеселити и обрадовати. Праведно срце Господ жели од свих нас, да сви људи дођу познању истине да виде Бога и да љубав Божију осете. Прослависмо данас великог праведника, Божијег угодника, великог оца Цркве – Светог оца нашега Николаја Мирликијског Чудотворца. Оци Цркве су о њему говорили као о великом човеку, лири Духа Светога. То подразумева да је цело његово биће било окренуто Богу, усмерено ка испуњавању заповести Божијих, ка истини Васкрсења. Остављено нам је да благодаћу можемо да разумемо ту науку, ту догму и живот у Христу. Све је у нашој догматици засновано на искуству вере, зато се веровање на прави начин преноси. Живот у Цркви није бунтовање и линчовање, нити ту има места за проношење лажи. Такав облик живота је био у оно време када је Црква гоњена. Није битно само то како ће и колико владика и свештеник радити, него колико ће свако од нас себе дати Господу, колико ће се ко жртвовати за Господа. То Господ хоће. Црква Божија дише благодаћу, позива све народе да се упознају са речју Јеванђеља Христовог. На почетку мисије Христове Господ позива апостоле да уче све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, а да ће Он бити са вернима до свршетка века. Требамо у свом животу да имамо љубави, да изграђујемо веру и наду основе вере. Пут ка Христу није лак, омеђен је трњем и препрекама, баријерама. Логиком овог света не можемо да разумемо Тајне вере, али ко се вери преда, ко се преда Јеванђељу и Цркве у наручје Оца небеског, моћи ће да разуме страдање и пожртвованост за Христа. Разумеће да ни у једном времену није било лако, али Христос је дао и даће снаге. Страдања и муке, ношење терета који овај свет носи јесте наш пут ка Христу. Христос је у нама и ми у Њему, то се испуњава на Светој Литургији. Даје нам се живи Христос, Тело и Крв се даје као испуњење и печат наше вере. Требамо да преобразимо своје биће, да своју веру разумемо и видимо на прави начин, како нам је остављено. Уколико нисмо део заједнице, а очекујемо од Цркве да нам учини чак и нешто натприродно, што превазилази и меру наше вере, онда ту нема благослова нити благодати. Када долазимо у храм и сједињујемо се са Христом литургијски знамо да смо на Христовом путу. Све нас усмерава ка Царству и испуњавању јеванђелских заповести. У недељеу је било Свето Јеванђеље које нас учи и открива нам колико смо ми људи слаби, колика је слабост у људском роду. Слаби смо да ујутро устанемо, слаби смо да дођемо на Службу Божију, увек ћемо наћи различите разлоге због којих нећемо ићи у Цркву. Самооправдавамо себе, идемо за разумом и филозофијом света. Бог од нас очекује друго, да будемо људи оне благодати коју смо примили Светом Тајном крштења. Наша вера треба да је запечаћена примањем Тела и Крви Христове, то је залог вечног живота. Све остало што чинимо, а да не учествујемо у Тајни причешћа, не чинимо смислено. Све се претвара у митски пут и ђаво мрачи ум људски. Очи и душа човекова отварају се ако је овде на Литургији, ако прима дарове Светога Духа. Нека је благословен данашњи дан, наша деца која су заједно са нама учествовала у Тајни живота вечнога. Свима који сте се причестили нека је благословено, заједно са вашим најмилијима. Живи, срећни и благословени били! Амин. |
|