Светосавска академија”Вера, нада и љубав то је лепота Светосавља, а свети апостол Павле посебно нам истиче: од њих највећа је љубав! Према томе нека нам љубав увек буде императив живота, да њом опраштамо једни другима сагрешења и да се на тај начин саображавамо са Христом који је Пут, Истина и Живот” - рекао је измеђуосталог Владика Херувим поздравивши присутне пригодним словом. У недељу, 28. јануара 2024. године, одржана је централна Светосавка академија Епархије осечкопољске и барањске у Српском дому у Вуковару. Сабране око имена Светог Саве први је поздравио Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, произвевши пригодно слово: Ваша Екселенцијо, поштована господо представници политичког, јавног и просветног живота наше заједнице, часни оци, браћо и сестре, све вас срдачно и братољубиво поздрављам надајући се да Вас затичем у добром здрављу и молитвеном расположењу у духу празника који данас прослављамо! Сваке године када прослављамо име Првог Архиепископа српског Светог Саву, сећамо се и наново обнављамо своју постојаност и нашу светосавску опредељеност. Његова личност је увек у бићу нашег народа одређивала смер и правац у коме се као народ требамо кретати, а тај пут нам је свима јасан и есецијалан, а то је пут Царства Небеског. На том путу смо осетили, али и данас осећамо, бригу и човекољубивост православља, јер је светачки лик Светог Саве први и прави пример нашег народа у остваривању врлинског живота у Христу. Светосавска философија живота је благодатни дар нашем народу и печат вере и духовности на светопавловски начин, који каже: Угледајте се на мене, као што се ја угледах на Христа (1Кор. 1,1). Свети Сава све чини у Христу, за Христа и са Христом, а нипошто зато да би себи стекао име (1. Мојс. 11, 4), јер је потребно да лоза има чокот на којем почива и живи. Зато је личност Светог Саве и светосавски начин живота увек аутентичан и актуелан у сваком времену, и не може се свести у просторне димензије, јер увек сведочи свету Тајну Христову, како нам о томе благосвесте Дела Апостолска: Исус Христос је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде глава од угла, и нема ни у једноме другоме спасења. (Дап. 4,11). Светосавље је есхатолошки дубоко и надилази границе ума, а не профано и комерцијално, како многи данас доживљавају лик и дело Светог Саве. Из те живе личности излио се у нашем народу један цео филозофски систем живота, културолошке вредности и јединствене изражајности. Вредност тог система утемељила се искључиво на хришћанским вредностима, и никако другачије. То није идеологија јер је идеологија пролазна, она пред нас ставља избор између корпоративног хедонизма Европског који нас данас води у нихилизам, ништавило и безвредност, а Христа који је живот, ставља на маргине друштва. Морамо имати у виду да Светосавље на правом путу истрајава кроз векове и остаје за вечност као прави пут ка коме наш народ треба да иде. Оно није никакав овосветски систем, већ је то чист првославни пут за очување културе и језика, које није радикално и искључиво у односу на неку другу датост, већ прима и прихвата различитости радујући се , зато и јесте уграђено у светско културно наслеђе човечанства. Сав наш живот по светосавским принципима је постављен на овим темељима – најпре Богољубље, а онда човекољубље, тада ће он тећи хармонично, исправно, биће нам благоугодан и постићи ћемо добре плодове у њему. Ако би пак наш живот био и тежак и мукотрпан, јер нам животне околности нису увек наклоњене, свеједно би био хармоничан за живљење, тако хармоничан да бисмо се увек, чак и тада, за њега определили. Богољубље рађа човекољубље, а ко одбија да воли Бога тај не може да воли ни људе око себе. Онај ко себе везује за Бога, смешта себе у Бога, везује своје биће за Бога умом и срцем, чини да тиме и Бога смешта у себе. Смештајући Бога у себе постајемо бескрајни, свемоћни, јер смо у себе сместили Бескрајног и Свемоћног. Човекољубље је стога хришћанска стварност. Човекољубље није идеал некакве идеологије, већ је задата стварност кроз Христа и у Христу, а све то потврђују и речи Светог апостола Павла: Носите бремена једни другима и тако испуните закон Христов ( Гал. 6, 2 ). То богато светосавско духовно искуство у аскетском смислу нам отвара простор благословеног живота у Христу и значаја јединства које се искључиво испуњава у Христу, јер како каже свети апостол Павле у посланици Ефесцима: Бог је милосрђе и због своје велике љубави којом нас је заволео, чак и кад смо били мртви у гресима, оживео нас је заједно са Христом, (благодаћу сте спашени) и подигао нас заједно, и посадио нас заједно на небесима у Христу Исусу: да би у будућим вековима показао неизмерно богатство своје благодати у својој доброти према нама кроз Христа Исуса, (Еф 2,4-7) чију истину потврђује и првоврховни апостол Петар: И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни. (1Пт 2,5), да би се у свему томе испунила заповест Божја да је Христос - Крајеугаони камен за верне и стена саблазни за неверне. Старац Софроније Сахаров је рекао: Христов живот је и мој живот. Та богооткривена истина је и светосавско опредељење на које нас упућује старац Софроније и треба бити дубоко уткана у биће нашег народа, јер само благодаћу охристовљен народ може бити Божји народ. Вера, нада и љубав то је лепота Светосавља, а свети апостол Павле посебно нам истиче: од њих највећа је љубав! Према томе нека нам љубав увек буде императив живота, да њом опраштамо једни другима сагрешења и да се на тај начин саображавамо са Христом који је Пут, Истина и Живот. Данас је завладала тмина и помрачина над целим човечанством. Брат брату зарива мач у груди мислећи да му је непријатељ. Одриче се отац сина и син оца. Вук је вуку вернији пријатељ него човек човеку. На ову мрачну садашњицу коју проживљавамо кроз ове дубоке и мудре речи учио нас је и св. Николај Жички. Међутим, ми светосавци смо позвани на другачији начин постојања који нас води ка вечном животу, а то можемо достићи ако пројавимо љубав у овоме свету. На овај начин испуњавамо завет Светога Саве, да се пред кивотом Светог Симеона, и ми сви измиримо и изграђујемо љубав, као некоћ Стефан и Вукан , и да носећи крст један другога испуњавамо закон Христов, који је суштински уграђен у педагогију Светосавља јер је то пут ка преображавању у Христу Господу нашем. Нека Нам је свима Богом благословена и срећна слава, желећи добродошлицу свима Вама, захваљујем учесницима на труду, и свима Вама на присуству овој нашој свечаној Светосавској академији. Завршио би своје поздравно слово речима из жичке беседе Светога Саве о правој вери које кажу: ... положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере Господа Бога нашег Исуса Христа. Ове речи Светога Саве, његове савете и поуке (и много више од тога): Ставите их браћо, у срца ваша и пред савест вашу и пред очи ума вашег и разумите их. Тада ће свима нама и Бог помоћи, Коме нека је слава и беспочетност у бесконачне векове. Амин. У прогрaму су учествовaли проф Биљана Ђуровић и Слободан Бештић (Факултет савремених уметности), млади драмски уметници са факултета савремених уметности, хор ”Авиа архангели, док је светосaвску беседу одржaо Немања Милинковић: Беседа на Савиндан 2024. Године Ваше Преосвештенство, пречасни и часни оци, уврежени представници политичког и културног живота, даме и господо, драги светосавци! Верујем да наша срца снажно обасјава светлост празника Рођења и Крштења Господа Исуса Христа, које смо недавно прославили. Господ Исус Христос, својим Крштењем и објавом на реци Јордану, дарује нам Крштење као духовно успињање, обнову и просвећење кроз васцели живот. Сви они који су све ово развили у своме животу и достигли успон до краја свог живота награђени су даром Светитељства и Црква их слави као Свете. Пред нама се налази, данас, икона Светог Саве и на тој икони јасно видимо ореол који означава светлост. То је она благодатна Светлост која је Светом Сави била дата на Крштењу попут семена и и која је снагом његових подвига израсла и донела му многе духовне плодове које попут звезда сијају пред престолом Свевишњега. Свети Сава је Светитељ који је, од свог Крштења, испунио духовни програм толико снажно, да се сјединио са Христом, просветлио се Благодаћу Светога Духа, у радости Небескога Оца. Знајући све ово, питамо се који је циљ нашега сабрања данас? Данашњи празник никако не треба понизити тврђењима да ми академијама вршимо комеморацију једне духовно-историјске личности, која је својим трудом задужила Српство, Цркву, просвету, народ... По логици ствари онај који је дужан треба да ономе коме је дужан тај дуг врати, али реалност доказује да се слабо у томе трудимо. Како ми данас, светосавци можемо да вратимо тај дуг? Данас, када су најјачи стубови нашег народа, Црква, породица и школа нападнуте са свих страна и које шибају содомски ветрови лажних идеала, како би их порушили и на том месту посадили неродна стабла која се секу и у огањ бацају. Данас када је човек отуђен од човека, када нам децу васпитавају којекакве ружичасте телевизије, јутјубери, инфлуенсери, блогери и влогери и њима слични... Не тако давно чуо сам једну занимљиву причу. “Стајала два голуба на грани једног дрвета и гледала како разбојници пале кућу једног поштеног човека. Један голуб одмах одлети до реке, у свој кљунић захвати воде колико је могао, па долети до куће и полије по ватри. Настави то да ради још много пута иако, због чињенице да је тако мали, није било никаквих ефеката на пожар. Други голуб је све то мирно гледао и, када му је дојадило, долетео је до свог пријатеља. Зашто то радиш када нема смисла? У твој кљун може да стане тек једна кап воде. Никада нећеш угасити тај пожар? Питао је свог друга. Можда не могу да угасим ватру сам, али хоћу да се зна на чијој сам страни био. Одговори голуб и поново одлете до реке.” Потрудимо се дакле да изаберемо страну, да и ми будемо као овај неуморни голуб из приче, да не будемо неми посматрачи свега што се дешава око нас, а примера наше небриге и непажње и пре свега недостатка љубави и толеранције колико хоћете, како на светском нивоу, континенталном, тако и државном па на крају градском. Почнимо малим стварима, показујмо више љубави, пружајмо више пажње, поклањајмо више времена. Покажимо да смо достојан противник времена у ком живимо. Свети Сава није имао погодности које ми у нашем времену имамо али је стизао свуда, и да измири, да поучи, да се научи и да се духовно дигне до највиших висина. Деца и омладина су највреднији дарови Божији за Цркву, породицу и државу, као и за цело човечанство које, без рађања деце не може да опстане. Свети Сава нас поучава да деца и омладина треба да узрастају и физички, а и духовно, а ми такозвани одрасли треба да им помогнемо на том путу својом љубављу, пажњом и стрпљењем. Васпитање деце и омладине је свето дело, које у себи носи велики труд али и много мудрости. Управо тога ради, највреднији дарови које смо наследили од Светога Саве су вера у Бога, живот у љубави према Богу и љубав према ближњима, као најсавршенији плодови Крштења и највећи благослов православној породици. Ми, данас, Православни Срби прослављамо Светог Саву који је жива Икона Христова, а икона је увек позив на Светост, Обожење и Преображење. Данас Православни Срби благодаре Богу за Светога Саву, а у исто време стављају пред себе мисију...шта могу учинити да ме се Свети Сава не постиди. У тропару Светоме Сави називамо га наставником пута који води у живот... И то значи да га прихватимо као таквог и да занемаримо оне светске наставнике, пролазно модерне, који воде у смрт. Свети Сава нас учи како да стекнемо унутрашњи мир и мир са ближњима јер су то дарови Светога Духа стечени кроз молитву, покајање и добра дела. Када имамо благост и доброту према свим људима тада осећамо Христову присутност у нама, а у сваком бићу које нас окружује видимо Лик Божији...и то је једини начин да останемо у љубави Божијој. Данас нам Свети Сава пружа руке да га следимо јер Он сам је својом добротом победио зло, благошћу насиље, неуморно делајући за мир и јединство међу људима и народима. Молимо се Светом Сави, брижном заштитнику рода нашег, да нам помогне и да нас просвети, да нас чува и да нас води снагом својих светих молитава. Овај Светитељ је чинио многа чуда и данас чини, зависно од наше вере. Да осетимо да нас Бог воли кроз своје Свете и позива да у свако време на свакоме месту, освећујемо време и место у коме живимо, да осветимо наше животе у славу Божију и на спасење наше. |
|