Света архијерејска Литургија у Белом Манастиру У недељу, 04. фебруара 2024. године, када Црква слави Светог апостола Тимотеја и преподобног мученика Анастасија, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог архангела Михаила у Белом Манстиру. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски и протођакон Војислав Николић. У својој беседи Епископ Херувим рекао је о љубави Божјој и потреби да људе и свет око себе гледамо Христовим очима. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на радост и спасење Света Литургија коју одслужисмо у нашем предивном храму Светог архангела Михаила у Белом Манастиру. Радост сусрета са Господом и ближњима је неизмерна, уводи нас у Тајну вере, љубави и наде. Човеков живот увек треба да стоји на овим јеванђелским основама. Требамо бити испуњени вером, да влада љубав и да се изграђујемо у нади. Света Литургија је припрема за сва будућа добра, она је икона Царства Небеског и сабирањем потврђујемо своју опредељеност за Јеванђеље и Царство Божије. То је оно што треба бити карактеристика сваког човека, основа сваког бића. Наш однос према Богу и ближњем, према целокупној творевини Божјој, треба да се изграђује на врлинама. Данас постоји много тога што не приличи човеку, много је немира и ратова, много неразумевања не само на глобалном нивоу него и међу нама. Требамо се непрестано трудити да разумемо једни друге, да схватимо да смо мали пред Богом. Љубав Божија је Оваплоћењем Божанства показала да Бог може учинити све, а да је на нама да се вежбамо у врлини знајући да је Бог непрестано са нама. Бог нас грли и љуби, позива нас Свету Божанску Литургију да будемо део Божанског простора и времена у којем се сада и овде налазимо. Позвани смо да примимо Тело и Крв Господњу као дарове вечног живота, као потврду наше вере која нам је на даље изграђивање у вери и нади. На ово нас упућује Јеванђеље и дивни Божји угодници који су себе подредили љубави Божјој. Све ово није немогуће уколико смо спремни да се потрудимо, да се издигнемо изнад овосветских збивања, уколико желимо да се преобразимо и примимо Господа. Свети Старац Софроније Сахаров говорио је: ”Христов живот је и мој живот”, показујући тиме да у свом срцу и души морамо дисати Христом. Ако се Христос усели у нас, ми смо део Христа, Христом дишемо, Христом гледамо и расуђујемо. Када то није тако удаљавамо се од Бога и руше се вредности које сачињавају један квалитетан хришћански живот. Господ Исус Христос је наш Бог и Спаситељ који долази у овај свет да би човеку показао љубав, да би човеку открио како да се Богу уподобљава и да задобије живот вечни. Ако је Христов живот и наш живот можемо спознати дубину љубави Божје и суштину јеванђелског начина живота. Наш живот треба да постане светитељски живот, у односу према Богу и ближњем. Преображеним очима можемо видети све око себе на другачији начин, Христовим очима можемо разумети овај свет. Требамо да се преображавамо, да кроз покајање, пост и молитву постајемо христоносци. Нека би Господ дао да се у тим истинама увек васпитавамо, да нам Божја педагогија буде увек на првом месту и кроз њу да гледамо на животне вредности. Када је Христос на првом месту све ће бити на свом месту. Нека је благословено данашње сабрање, да сте благословени сви ви заједно са вашим најмилијима од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|