Теодорова субота у Борову На Теодорову суботу, 23. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму Преноса моштију Светог архиђакона Стефана у Борову. Епископу Херувиму саслуживали су протонамесник Драган Сердар, старешина боровског храма, протојереј Миленко Гребић, парох у пензији и протођакон Војислав Николић. У својој беседи Епископ Херувим поучио је сабране важности и смислу поста, ”цела педагогија Часног поста може се свести на две вредности, а то је богољубље и братољубље – два основна принципа на која требамо да се упућујемо” рекао је Епископ. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче ове општине, драги народе и децо Божија, господо хришћанска! Нека свима буде на здравље и на спасење Света Божанска Литургија коју одслужисмо овде у Борову. Радост сусрета са Господом и период поста јесте време за педагогију молитве и успињање човеково ка Христу. Цела педагогија Часног поста може се свести на две вредности, а то је богољубље и братољубље – два основна принципа на која требамо да се упућујемо. Период поста и молитве је прилика за покајање и требамо непрестано да се молимо, да постимо душом и телом да бисмо осетили пуноћу загрљаја са Господом и Тајну Васкрсења Христовог. Господ Исус Христос треба бити део нашег бића, а ми преображени у христолико биће. То је смисао поста, али и човековог живота. Нема живота ако нисмо испуњени Христом и љубављу према другом човеку. Ако не волим брата не могу волети ни Бога, како могу да волим Бога а не волим брата свога. Ту нема смисла ни пуноће без испуњавања заповести Божије, нема врлинског живота. Уколико волим брата, жртвујем се за њега, прихватам га онаквог какав он јесте са свим манама и врлинама онда сам на путу ка Богу. Уколико не постоји такав концепт љубави не можемо ни волети Господа и та љубав према Господу је лицемерна, кусава је и празна. Када се трудимо да човека који је поред нас волимо љубављу којом Бог нас воли онда је смисао живота испуњен. То је право братољубље и истинско богољубље. Без жртвене љубави наш живот поприма потпуни бесмисао, влада таштина која нас не води ка Господу. Без љубави ми смо следбеници овог метежа који влада. Под шареним велом лажне доброте и лажне лепоте намећу нам се сумњиве вредности које воде ка оном крају који је Божији промисао већ превидео овде на земљи. Зато, требамо да се увек трудимо да волимо једни друге јер је Љубав та која је и изградила овај свет. Бог је из своје љубави и дошао у овај свет да би спасао човека и природу. Љубав Божија је неизмерна и не може се ставити у оквире историје и времена, на нама је да имамо љубави бар колико је и зрно горушичино, а оно ће донети велики плод из овог поста. Спремамо се за празник Христовог Васкрсења, али ми и живимо да би Христос непрестано васкрсавао у нама, да би љубављу Божијом зрачили једни према другима. Све би другачије било да влада љубав, међутим данас у свет недостаје љубави и зато су ратови, нетрпељивости и свађе. Бог за ове људе не постоји, замењен је оним што велики светски моћници представљају као лепо и покушавају да свима нама замажу очи. Знамо ми шта је лепо, шта је лепота Божија и лепота Његове творевине. Једино ако је Бог у тој творевини и ако је ту човек као круна у том поретку. У љубави и јеванђелском начину живота. Онда је цео свет леп и међусобни односи су добри и лепи, пуни јеванђелских истина испуњени Божијим промислом. Тиме ми пунимо овај свет, својом добротом и својом целомудреношћу, трпљењем и љубављу. Тада је благословен простор и време, све. Као што је данас благословена ова наша заједница, литургијски простор, испуњена људима пуним љубави према Богу. Људима који имају свести о смислу литургијског живота, о животу у Христу, у Тајни Крви и Тела Христовог. Када се причешћујемо испуњавамо управо то – љубав Божију која нам је дата и задата да би се Христос уселио у нас. Душа наша треба да буде колевка Христова, да би могла кроз таму до Светлости. Пут до живота једино у Христу. Данас је велика радост јер нас се доста причестило, учествовали смо у Тајни нашега спасења, у Тајни Крви и Тела Христовог. То је радост, овде на земљи али и на небу. Христос је међу нама и целив Христове љубави, целив мира. Том љубављу и благодаћу сада зрачимо. Ако смо у Христу онда смо деца Божија. Стога нек је благословен данашњи дан и сабрање наше у Борову, нека је благословено време Великог и Часног поста и да нас Господ усмерава ка Тајни Васкрсења. Нека би Господ непрестано васкрсавао у душама нашим да би душа наша постала колевка Христова. Срећни и благословени били од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|