Празник Цвети свечано прослављен у Даљу”Ако жртве и покајања нема – нема ни љубави као силе која изграђује, која нам отвара простор за однос са другима и открива нам Живога Бога” - рекао је у беседи Епископ Херувим. На празник Уласка Господњег у Јерусалим - Цвети, 28. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, јереј Вукашин Бојић, први парох даљски и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим је у својој архипастирској беседи народу говорио о покајању као услову за љубав. ”Ако жртве и покајања нема – нема ни љубави као силе која изграђује, која нам отвара простор за однос са другима и открива нам Живога Бога” - рекао је у беседи Епископ Херувим. У име Оца и Сина и Светога Духа! -Часни оци, поштовани начелниче општине Ердут, драги народе и децо Божија, нека свима буде на здравље и на спасење овај велики празник, Цвети. Можемо слободно рећи да је ово празник деце, али и да смо сви позвани да будемо деца у својој души и у свом срцу. То је позив Божији, то је оно што смо могли чути у песмама овог празника, о деци која су дочекала Господа у Јерусалиму: ”Осана сину Давидовом, благословени који долази у име Господње”. Сви смо ми позвани да у духу вере добро схватимо суштину данашњег празника и да се тако припремимо и за дане Страдања. Црква нас у својој педагогији учи да су страдање и жртва својствени људима, да требамо једни за друге да страдамо као Господ за нас. У овоме се налази Тајна Живота, Тајна Васкрсења и пуноћа и смисао живота. Пред Страсном смо недељом, недељом која нас учи послушности и покајању, учи нас љубави и философији жртве. Жртва се састоји у непрестаном стремљењу душе ка другоме, у међусобној љубави која се обнавља светотајинским начином живота. Животом у Цркви се учимо Тајни Цркве коју нам сам Свети Дух открива као смисао живота на земљи. Једини смисао живота јесте Црква, она је кроз векове остала бастион истине, проповедник Живе Речи, она која је постојана у чувању отачког предања и чистоте наше вере. Безброј пута је ово осведочено, мученичком крвљу посведочено, да би се испунила Тајна нашега спасења и био откривен смисао постојања Цркве. Господ Исус Христос је Глава Цркве, а ми смо удови тога дела. Као такви смо позвани да се непрестано обнављамо благодаћу Божијом, благодаћу Светога Духа, да благодаћу градимо међусобну љубав која је услов за нашу заједницу љубави са Богом. Улазак Господа у Јерусалим има своју историјску димензију. На првом месту јер је то догађај који се десио пре Страдања Христовог. Празник свечног уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим има и своју духовну димензију, јер Господ долази међу нас. Господ нам даје себе, открива нам смисао Страдања, учи нас покајању и сагледавању себе како бисмо дубински чистили своју душу. Чистећи своју душу обнављамо је за однос са другим, јер непокајање нам не допушта да видимо Откровење Божије нити да схватимо Тајну јеванђелског начина живота. Ако жртве и покајања нема – нема ни љубави као силе која изграђује, која нам отвара простор за однос са другима и открива нам Живога Бога. Благодаћу Светога Духа Бог се открива пред нама. Свето Предање, свети оци, подвижници и учитељи Цркве саветују покајање и скрушено срце. Они су своје животе предали Христу да би данас наша душа Христом дисала, Бога гледала, да бисмо били христолики и боголики и остваритељи Смисла овде на земљи. Црква је сведочанство, она је круна нашега односа са Богом, Круна Смисла у овоземаљском. Свет данас не лежи у покајању, отвара нам се димензија неке чудне реалности испуњене смрћу, страхом и таштином. Рационализам и комформизам овога света производе управо ово. Међутим, Црква проповеда Жртву, уски пут подвига којим је Господ Исус Христос прошао. Наредних дана ћемо се нарочито васпитавати и ми, у љубави, у Тајни покајања, Жртвом као смислом међусобних односа. Учићемо се трпљењу и смирењу, благоразумију. Све ово да бисмо постигли јеванђелски начин живота којим идемо до нашега спасења. Нека би Господ дао да нас Његова љубав увек крепи и да покајањем имамо живи однос са Богом и другима, како бисмо били људи Царства Небескога и Цркве Христове. Живи, срећни и благословени били! Амин. |
|