ПРОСЛАВЉЕНА КРСНА СЛАВА ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас у Храму Светог великомученика Димитрија у Шамцу Свету архијерејску литургију поводом славе Епархије - Живоносног Источника. Преосвећеном Епископу Фотију саслуживао је Епископ осјечкопољски и барањски г. Херувим, више свештеника и ђакона. Владику Фотија је дочекао Архијерејски намјесники модричко-градачачки и старјешина храма у Шамцу, протојереј Ненад Тојић те многобројни вјерници из Шамца и Tеслића, Зворника, Добоја, Брчког који су узели благослов од Преосвећеног епископа. Бесједа владике Фотија: -Ваше Преосвештенство, часни оци, драга господо и братијо, драга браћо и сестре, ево нас данас у Шамцу у Храму светог великомученика Димитрија. Великог угодника Божијег и подвижника. Страдалника и мученика из IV века када је Црква била гоњена и када је бити хришћанин значило бити мученик. Сабрали смо се данас на нашу епархијску славу Живоносни Источник. Тај празник вуче корене из V века када је византијски цар Лав пронашао једну агијазму и чудотворну икону на том извору близу Златних врата, у тадашњем предграђу Цариграда. Тамо се један слепи човек исцелио и онда се показало да је то чудотворан извор. Пресвета Богородица му се јавила и открила му да ту постоји њена чудотворна икона звана Живоносни Источник и да ту подигне Цркву. Тако је цар Лав подигао цркву близу тога извора, ту где је пронашао икону Пресвете Богородице. Храм је постао место ходчашћа, чудеса и Бог је присутан на том месту. Црква је постала позната широм Православља. Долазили су цареви, владари, кнезови, да се исцељују на том извору, али и обични људи из народа су се молили Богу и исцељивали. Касније је установљен празник Живоносни Источник. Извор је постајао све до времена Турака, до пада Константинопоља. Турци су срушили ту цркву која је временом прерасла у манастир. Почетком XIX века обновљена је црква и литургисала је и даље за потребе Цариградске Патријаршије, али је била позната широм Православља. На основу онога што смо чули то је био диван повод да се установи овај празник који има дубљу символику - Пресвета Богородица је тај Источник-Извор који нас приводу своме Сину, који нас укрепљује, напаја рекама благодати Божије. Зато се Живоносни Источник тако слика и то је његова духовна символика. Читајући о овоме празнику видео сам да су у нашој помесној цркви, а и другим, људи ишли на изворе, на агијазме поред манастира. Ишли су да се умију на извору, да се напију те воде и тако су се многи исцељивали. Многи манастири су подигнути код неких агијазми, то знате. Сећам се, док сам био у Епархији бачкој, у манастиру Бођани, исто је био један извор где се извесни Богдан из Далмације умио. Био је скоро слеп и ту је прогледао, а на том месту је основан Манастир Бођани. Тако је на многим другим местима, Света Петка на Калемегдану итд . Људи су ишли на данашњи дан на изворе, читане су им молитве и тако је тај празник добио дубоку примену у народу. Ми, кад говоримо о томе, као нашој слави, треба тога посебно да се присећамо. Читали смо данас молитву Пресветој Богородици да нам буде помоћница, да нас руководи на путу духовног живота и спасења. Благодарим нашем владици Херувиму који је дошао да данас буде са нама на епархијској слави. Он има подвижнички посао у доста тешкој епархији, где смо ми Срби мањина, у Хрватској. Био сам до јуче тамо и знам како је то. То није лако, да му Бог и Пресвета Богородица дају снаге. Живоносни Источник да га укрепљују да врши своје мисионарско апостолско дело на добро своје Цркве. Благодарим и оцима из наше епархије који су дошли. Нисмо могли баш сви, направили смо тако да дођу неки, а ми смо сви у молитви за оне који нису дошли, а они су у молитви за нас тамо где служе литургије, тако да смо опет сви заједно у молитви. Ту су и представници наших општина, начелници, градоначелници, ктитори, приложници, добротвори. Ту су наше протинице, ђаконисе, да будемо заједно на овој Светој Литургији, да се помолимо и да знамо да шта значи епархијска слава. Ове године је то било мало напорно, јер смо имали преклапање празника. Васкрс је касно пао, па смо имали Васкршњи понедељак на Ђурђревдан, али добро, следеће године неће бити тако, па ће бити мало једноставније. У сваком случају овај празник нас позива да будемо Хришћани, умивени и окупани духовно, да духовно прогледамо, да чујемо, да чујемо Реч Божију и да се читаве године уподобљавамо том идеалу јеванђелском који нам је постављен самим крштењем и животом у Цркви. Значајан је ово празник који се празнује у свим помесним Црквама, у Русији поготово, али и у Грчкој, на Светој Гори и на другим местима. Символика је да је Пресвета Богородица заправо Живоносни Источник који бдије над Црквом и духовно руководи оне који су послушници, поготово на Светој Гори Атонској, али и на другим местима и црквама које су посвећене Пресветој Богородици. Ја желим да се ми у нашој епархији заиста држимо неких основних принципа јеванђелског подвига, то моји свештеници и братија знају. Тако да живимо и деламо. Да будемо пастири народа, а не дао Бог најамници, него пастири. Пастир је онај који живот свој полаже за овце своје, а то је подвиг. Није му ништа тешко да ради за своју Цркву и за добро Православља. Тај идеал да имамо пред собом и онда ће нас и Пресвета Богородица благословити и сви свети, пројавиће се и код нас многа знамења и чудеса. Ми већ имамо много икона, копија са Свете Горе, са Косова, Пећке Патријаршије, иконе Бођанске, пројавиће се и та знамења ако будемо били молитвени и честитог живота. Како је говорио Патријарх Павле - Бог ће помоћи, ако има коме. Да се удостојимо тога и Бог ће нам помоћи и Пресвета Богородица руководити путем добрим и путем спасења. Пред нашом епархијом стоје многи подвизи. За нашу епархију су увек говорили да има много свештенства, богослова, вероучитеља, веронаука је развијена и ту не смемо стати. Ова епархија је увек била велико градилиште, не смемо ни ту стати. Дакле, има пуно тога где треба да идемо напред. Ако Бог да можда дође на ред и преиспитивање канонског статуса наше епархије, али то је друго питање сад. Зато вас подсећам да се сви трудимо, заједно са мном. Молим вас да се молите за мене, да ме помињете у молитвама, јер Владика највећи крст носи у епархији, на њему су многа распећа, сваки епископ у својој епархији, свештеник у парохији, намесник у намесништву, то је један органска заједница у којој сви потребујемо једни друге, носимо бремена једни другима и тако испуњавамо закон Христов, како се каже у Јеванђељу. Наше цркве да довршимо. Народ који не долази редовно у цркву да га приведемо и објаснимо да је потребно да буду са нама, да је то најважније и да нема ништа веће од тога, али то је процес и подвиг. Да будемо у љубави са другима који другачије верују, који другачију културу имају, који другачији језик и писмо имају. Да им сведочимо нашег Христа Распетога и Васкрслога, истину наше вере. Свети Оци говоре да је истина у Православљу. Према томе имамо већу одговорност од других. Не да се гордимо, него да покажемо да нам је Бог више дао, али да ћемо за то више и одговарати. Одговараћемо животом и поступцима који требају да буду сагласни вери. Хвала свима који су се трудили ове године, од отаца, монаха, монахиња, верника, да наша црква живи и напредује. Ако Бог да следеће године ћемо покушати да урадимо и више него што смо ове године, да буде боље у нашим односима, да љубав влада међу нама. Господ каже - По чему ће се познати да су моји ученици? ако имају љубави међу собом. Ако нема љубави напустили смо терен који нам је Бог благословио и прешли смо на световни, а то може бити земаљски, не Христов, не савршен. Већ десет дана смо у цркви сваки дан на богослужењу и хвала Богу пуне су цркве народа тако да буду пуне и душе наше и да напредујемо у своме раду, а Бог ће нас благословити кад се ми томе најмање надамо и то очекујемо. Захваљујем се још једном владици Херувиму који је дошао данас да буде са нама. Хвала свима вама који сте данас дошли, молитвено учествовали у слави. Хвала оцима и господи који воде наше градове као начелници и градоначелници, да се вежбамо у симфонији, да се вежбамо у потпуној сарадњи цркве и државе, а то је симфонија. То смо имали у Средњем веку, то смо имали у време Немањића и све до Светских ратова док је била монархија. То је принцип који се показао најбољи и најбоље резултате дао. У време симфоније, у време двоглавог орла са једном круном, смо радили највеће ствари, највеће манастире подигли и светиње, народ је био потпуно православан и окренут светињи и живели су православно и светосавски. То је идеал који желимо да остварујемо и сада, али не може само да буде присутна црква него и друга страна, то значи људи који државу воде. Честитам још једном славу свима, нека сте Богом благословени! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Начелник Шамца Ђорђе Милићевић рекао је да данас имају прилику да угосте духовника, прије свега човјека који не учи само вјери, него и патриотизму и очувању своје српске православности као и везе са матицом Србијом и братском Русијом. Милићевић је оцијенио да је сарадња Општинске управе Шамац са Српском православном црквом веома добра. ИЗВОР: Епархија зворничко-тузланска |
|