Заветни дан у Тењи У петак, 14. јуна 2024. године, када Црква слави Светог мученика Јудтина Философа и Светог Јустина Ћелијског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Тењи. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Блажић, парох боровонасељски, протонамесник Ненад Кесоња, парох островски, јереј Срђан Трајковић, парох сремсколазачки, јереј Бранимир Михајловић, протонамесник Ненад Лазић, парох тењски, протођакон Војислав Николић и ђакон Слободан Гајдашевић. Архипастирска беседа Епископа Херувима: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, сабрасмо се по дану Вазнесења Господњег овде у Тењи, да прослависмо заветни дан овога места и да своје молитве узнесемо Господу благослов летине. Призвали смо благослов Божији, благослов Светога Духа на ваше домове и оранице, како би Господ дао плодну годину. Све добијамо захваљујући благодати и љубави Божијој. Могли данас да чујемо у молитвама тропара да је у тренутку Вазнесења Господњег радост обузела апостоле, радост која засигурно није од овога света, него она коју доноси утеха и благодат Светога Духа. Ова радост је вечна у душама свакога човека који живи Христом. Не може човек бити тужан и ожалошћен ако има Христа, ако има Христа туга прелази у радост и разлеже се кроз душу. Све ово је потребно да човек заиста живи, да разуме дубину Речи Божије, а исто тако и да све то примени у свом животу. Слично ораници која се непрестано припрема за летину ми људи требамо увек изнова и изнова да обрађујемо своју душу, да је хранимо и појимо речју Јеванђеља Христовога. Чинећи овако наша душа осетиће онакву радост какву су апостоли имали у тренутку Вазнесења Господњег. Једино ако Христов живот постане и наш живот моћи ћемо схватити прави смисао живота овде на земљи, прави смисао односа према животу. Уколико непрестано тежимо ка неком ауторитету, ка нечем што произилази из таме и таштине овога света и века не можемо схватити на прави начин Цркву Божију и живот по Богу, по Христу. У Цркви је једини ауторитет истина, и као таква она је вечна и вечно нам се даје да је схватимо. Ко живи истином Божијо тога Бог благодаћу својом посећује, даје му укрепљење и снагу. Тај носи Крст Христов и разапиње себе због свега и ради свих. Разапиње се ради Бога, ради ближњега који јесте икона Христова и пут наш ка Царству Божијем. У човеку је све промењиво, како људи говоре. Али оно што не можемо променити у човеку јесте то да је он створен по икони Божијој. То је наше назначење, наш пут, оно чиме нас је Бог издигао изнад других створења у природи. Бог нам је дао да у том нашем односу будемо чувари природе, домаћини света, да будемо чувари хармоније и духовног живота. Нажалост, данас је све отишло у супротност и чак тешко очима можемо гледати једни друге и једни друге схватити. Тешко нам је да разумемо туђу муку и тугу, потребу другога човека, јер је све подвргнуто закону природе и силе овога света. Намеће се закон који собом не носи Крст Божији, закон који у себи нема Јеванђеље Христово, у којем не постоји слобода и нема љубави. Тамо где нема љубави нема ни благослова Божијег. Љубав мора изграђивати, морамо опраштати и разумевати. Љубав у човеку брише тугу и уноси радост, доноси покајање и брише грех. Све се то дешава дејством и благодаћу Светога Духа јер Свети Дух оприсутњује Бога овде у свету, оприсутњује Цркву Божију међу нама. Свети Дух облагодаћује наш разум да можемо схватити Тајну живота у Цркви, омогућује нам да примамо Тело и Крв Господа Исуса Христа као залог вечног живота и нашега испуњења овде на земљи. Нема тога ауторитета који може рећи да благодат Божија не дејствује у Цркви Божијој, она дејствује свакога тренутка, у сваком моменту. Данас смо претворили хлеб и вино у Тело и Крв Господњу, не својим силама јер смо мали и недостојни. Али, благодаћу Божијом и неизмерном љубављу Његовом данас је благодат Светога Духа сишла на дарове и они постадоше Тело и Крв Господња. То нам се даје. Даје нам се јер једино са Христом у Цркви Божијој можемо да будемо у благодатном односу према Богу и према ближњем. Црква ово проповеда кроз све векове, од апостолског периода до данашњег дана. Увек је Јеванђеље Христово исто, ауетнтично и увек нас упућује на међусобно разумевање и изграђивање. Схватајући Цркву Божију благодаћу Светога Духа која нам се даје као вредност у разумевању духовних димензија живота, можемо схватити однос Оца и Сина. Драга браћо и сестре, нека љубав Божија и благодат Светога Духа и суштина празника Вазнесења Господњег, та радост коју су осетили апостоли, увек буде као жива ватра у срцима свих нас. Нека се никада не угаси тај пламен радости Христове која је у нама. Христоликост и боголикост коју имамо у себи нека нас увек изграђује и дарује крепост и снагу да достојно изнесемо Крст који нам је дат. Крст да изнесемо у радости, не у тузи. Господ нам никада не даје Крст који ми не можемо да понесемо и поднесемо. Даје нам колико можемо понети, а често пута су нам очи затамњене и не можемо да препознамо дат нам крст и бреме. Када смо у таквом стању постајемо слепи, а ауторитети свега, ”легитимни” следбеници неког ”легитимног” и лажног система вредности. Истичемо тада само своје ја, свој егоизам. Не распињемо свој егоизам на Крст Господњи, него се уздижемо изнад других у метежу и мржњи. Нашем егу је место на Крсту, јер то разапињање је благотворно и изграђује љубав и смисао и спречава нас да будемо ”ја” особе, судије васељене. Једино је Бог судија, Онај који све нас упућује ка Царству Божијем, учи нас да будемо добри људи. Онда је то духовни пут, пут Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог, Светих Немањића и свих светих из рода нашега који су нас увек учили животу у Цркви. Наше наслеђе је богато и испуњено љубављу, љубављу која треба да је непрестано и међу свима нама. То је залог и назначење човеково у свету, оно чиме треба срце да је испуњено. Нека је благословен заветни дан овде у Тењи, да вас Господ чува и благослови ваше домове и оранице, а љубав Божија да је увек међу нама. Живели, срећни и благословени били! Амин. |
|