Духовски понедељак у Маркушици На Духовски понедељак, 24. јуна 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Маркушици. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Добривоје Филиповић, парох у пензији, протонамесник Драгослав Шалајић, парох маркушички и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим поучио је сабране важности живота у Христу рекавши да нам управо Свети Дух открива Христа као мерило. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божији, нека је свима на здравље и на спасење Свето Причешће и срећан празник којим прослављамо благодат Светога Духа. Сусрећемо се увек у радости и то је природа Цркве, радост долази од Светога Духа који и оприсутњује Цркву у овом свету и даје јој пуноћу. Светим Духом нам се открива важност Цркве за целу икономију спасења, да благодат Светога Духа не делује на ум и разум људски не бисмо могли схватити Тајну Цркве и њену мисију кроз историју. Црква је увек ту, док је све у овом свету пролазно. Свака идеологија, свака политичка структура постоји тренутно, док Црква постоји кроз векове. Од апостолског периода до данашњег дана и проноси реч Јеванђеља. Реч која се оваплотила благодаћу Светога Духа и која се дала човеку да на најбољи могући начин разуме смисао Речи Божије и колику улогу та Реч има у животу свакога од нас. Улога Речи неизмерна је у историји, па и у нашем веку. Све је подложно неком мерењу и меркању што квари хармонију. Црква Божија је у свету увек била на страни истине и то је њен ауторитет у овом свету, ту је и њена постојаност. Не могу је силе овога света уништити нити унизити њену улогу у народу. Чули смо данас Свето Јеванђеље, дивне речи које је Господ упутио свима нама. Говорио је о самом чину покајања које је такође дар Светога Духа. Није чудо што смо баш данас чули те речи, чули смо како и на који начин треба да опраштамо једни другима. У једном делу тог јеванђелског одељка чули смо: Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, кажи двојици или тројици, па и ако вас не послуша кажи га Цркви. Ако Цркву не послуша сматрај га као незнабошца и цариника. Видимо колико је дубок промисао Цркве Божије и Речи Божије упућене човеку. Црква тражи да у дубини своје душе осети другога као брата, да не треба бити прек у решавању проблема нити доносити суд према једном догађају. Процес покајања је процес који траје, од самог почињења греха до тренутка када човек осети покајну тугу у свом срцу и каје се за оно што је учинио. Црква нас учи да међусобно себи опраштамо, а ако ли је то неуспешно да истина остане у ушима два или три сведока. Ако и то не успе онда је Црква ту као гарант и на страни кајућег лика наспрам онога који не жели да опрости. Нисмо ми позвани да будемо џелати једни другима, цариници, књижевници и судије. Позвани смо да будемо људи Јеванђења Христовог по дару и благодати Светога Духа. Да будемо одговорни за своја дела и поступке, за свој однос према другима и Цркви Божијој, према Речи Божијој која нас упућује на радост, на међусобни мир, на Христа на првом месту. Свети Дух нам открива да је Христос наше мерило, тамо где је Христос тамо је и мир. У чијем срцу је Христос тај човек је миран, благочестив и у себи има светачки лик. Где нема Христа влада немир и злоба, тај човек је обузет је самим собом, својим егоизмом што се супротставља Јеванђељу и учењу Цркве. Црква нас позива да градимо лик Божији у себи, да задобијени лик и дарове умножавамо у благодати Светога Духа, а да бисмо били христоносци и сведоци Васкрсења, Вазнесења и Педесетнице. Сусрет у Литургији је рођендан свима нама и обнављамо се кроз Тело и Крв Господњу. Не нашим силама него благодаћу Светог Духа, услишеним молитвама свих сабраних овде, јер сви учествујемо у том дару и благодати Сабрања. Јединствено и једнодушно једни сад другима у Тајни и Царству Небеском. Човеков живот на земљи мора бити крстоносан и васкрсан и да увек сведочи Тајну Царства Небеског. Ово наше сабрање управо је тај пут, пут који нас усмерава у том правцу да схватимо Тајну Христову благодаћу Светога Духа, на прави и аутентичан начин, онако како су светитељи Божији то чинили. У свом срцу увек требамо да изграђујемо љубав, што је по благослову Цркве и испуњење Светог Јеванђеља. Нека је благословен овај данашњи дан и наше Свето Сабрање у Маркушици, Господ да нас увек васпитава на добро и да увек будемо следбеници Христови. Живи, срећни и благословени били! Амин. |
|