Света архијерејска Литургија и освећење капеле у Негославцима У недељу, 07. јула 2024. године, када Црква слави Рођење Светог Јована Претече, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у капели на негославачком гробљу посвећеној данашњем празнику. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, протојереј-ставрофор Драгомир Живанић, парох негославачки и протођакон Војислав Николић. Светој Литургији присуствовала је госпођа Драгана Јецков, саборска заступница и господин Душан Јецков, начелник општине Негославци. Епископ Херувим рекао је у својој беседи да уколико имамо Христа у своме срцу и уколико имамо љубави према брату своме, утолико смо светосавци: истински, прави, наследници Светога Саве и свега онога што нам је он оставио. -У име Оца и Сина и Светога Духa! Ваша Eкселенцијо,поштовани начелниче општине, поштована госпођо Јецков, поштовани директоре школе, драги народе, драга децо наша, нека свима буде на здравље и на спасење овај дан који нас је сабрао под сводове овога светога храма да учинимо освећење ове мале капеле при гробљу. Увек када обнављамо нешто, а посебно када обнављамо светињу ми изнова градимо и обнављамо себе. Пре почекта Свете Литургије осветили смо ово богослужбено место, а затим смо одслужили службу Божију на Славу Свете Једносушне и Животворне Тројице. Призвали смо благодат Божију на све вас, на ваше домове, на ваше најмилије и сетили се свих наших отаца, праотаца, предака и људи који су улагали себе како у заједницу, тако исто и у изградњу овога светога храма. Широм наше епархије, тамо где су наши храмови тамо су и срце и душа наших предака који су улагали себе и остављали светиње, градили, сејали семе Јеванђеља међу благочестивим народом нашим у овоме крају. Реч Јеванђеља јесте најтрајнија реч, јесте вечна реч, изграђује човека у свој својој унутрашњости. Јеванђеље у нама рађа Царство Божије уколико схватамо на прави начин све оно што нам је остављено и написано, као жива реч која тече вековима и напаја жедне душе. Требамо у себи да изграђујемо љубав, да градимо мир и јединство, то је оно што нас позива Свето Јеванђеље и то је оно што нас учи Света Црква Божија. Ни у ком случају разграђивање заједнице, ни у ком смислу рушење некога хармоничнога поретка које доноси Христос кроз Цркву своју у овоме свету. Љубав Божија не може ништа друго него да изграђује заједницу, да нас веже једне са другима, да осетимо пуноћу љубави Христове, да осетимо пуноћу бриге Цркве за овај свет. Ако је Христос на првом месту, онда је све на свом месту. Ово је безброј пута посведочено кроз животе људи који су се трудили да своју душу и тело преобразе благодаћу Божијом. Дар Светога Духа који нам је дат јесте управо залог тога преображења, залог да разумемо реч Божију на аутентичан, светоотачки, подвижнички и покајнички начин. Јер су то елементи који нас граде и изграђују да будемо бољи људи и добри људи. Бити добар човек значи следовати за Христом и љубити брата свога као самога себе. Онда је то пут благочестив, онда је то пут Јеванђеља Христовога. Онда је то пут који нас враћа у димензију светосавског етоса који нам је дат као залог, као наслеђе за вечни живот. Срби смо и светосавци само ако следимо за Христом. Уколико Христа имамо у своме срцу и уколико имамо љубави према брату своме, утолико смо светосавци: истински, прави, наследници Светога Саве и свега онога што нам је он оставио. Свети Сава је знао коме је шта оставио, ми Срби знамо да смо достојни светосавских идеала, следовања за Христом, испуњавања Јеванђеља Христовога, то је прави пут и пут нашега спасења. Стога нек је благословен данашњи дан, наше сабрање овде у Негославцима, овде у цркви која је посвећена рођењу Светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњега. Нека нам увек речи Светога Јована пророка, претече и Крститеља буду на памети, да се покајемо јер се приближи Царство Божије. Час Христовог доласка ми не знамо, али час и време за покајање у свакоме тренутку треба бити и на уснама и у срцу, у срцу. Изграђујући се тако, ми изграђујемо лик Христов у себи. Нека сте срећни од сада и кроз сву вечност. Амин! |
|