Вечерње богослужење са петохлебницом у Брањини У уторак, 27. августа 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је вечерњим богослужењем са петохлебницом на Студенцу у Брањини (Барања). Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј Драган Вукадиновић и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим је овом приликом беседио сабранима: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, благочестиви народе свете земље барањске, нека свима буде наздравље и на спасење ово наше сабрање на месту где се налазио наш свети манастир Брана, који данас и у све векове сабира народ Барање на овом светом месту. Неко ће рећи то је прошлост, историја. Можда је прошлост, али историја јесте факат, она нас не одваја ни од садашњости нити од будућности. Чувена реченица каже да је историја учитељица живота, а у својој дубини она нам открива и садашњост и будућност. Отркива нам много тога, много тога смо и данас овде осетили где смо се сабрали на благослов Божји, око Покрова Пресвете Богородице која чува ово место, сабира наш народ и позива да следимо пут Сина Божијег. Да следимо онога који је био у утроби Богомајке и који је дошао у свет ради нас и нашега спасења. Ово свето место не припада само историји, него су ту и откуцаји срца и молитве наших предака који се подно ове долине осете. Кроз векове позивају све, па су и данас сабрали нас да осетимо пуноћу сабрања Божјег, да осетимо присуство Христово и будемо под заштитом Богомајке. Света Дјева је мајка свима нама, води нас ка Спасењу и кроз свога Сина спашава од смрти. Позвани смо да будемо достојни те благодати, тога позива, да носимо са собом Крст Божји, то јест да будемо у подвигу и жртви. Потребно је жртвовати се за вредности Јеванђеља Христовог, за Крст Господњи. Страдање подразумева страдање за ближње јер је то пут нашега спасења, пут боготражења на земљи. Ово свето место нас исто тако позива на жртву коју су имали и монаси, свештеници и свети преци који су приносили бескрвне жртве Господу да би и ми данас на овом светом месту. Предање није само факат историје, већ испуњење и живот. Живот је када смо овде сабрани, када чујемо грају деце и уздисај молитве окупљених, када чујемо срца која куцају љубављу Христовом и светосавским етосом. По предању, ово место је походио Свети Сава, а самим тим и нама је оставио задатак да никада не заборавимо света места и своје цркве, свој језик, културу и традицију. Имамо чиме да се поносимо, предањем и богатом историјом која сведочи свету лепоту, духовност и жртву, љубав. Ништа нам друго не преостаје него да творимо љубав, која треба непрестано да тече кроз вене свих нас. Не треба нам завист и сујета који воде у непостојање, јер искључују љубав. Не постојим ако немам љубави. Ако сам законик не постојим у Христу. У том случају мој живот је само тренутак у времену. Наши преци, оци, молитвеници, нису ништа друго били него истински пастири и носиоци Крста Господњега. Оставили су нам овај завет због којега смо се сабрали, позвани смо да будемо бољи људи, достојни Крста и светосавског предања. Чувајмо своју веру, своју крсну Славу, свој језик, традицију и културу. Требамо да чувамо своја света места као што је ово, да обилазимо своје најмилије и чувамо гробове својих предака. То нам је задатак. То је позив овога светог места, позив и вапај наших предака. Радујем се, што се налазим овде на Студенцу при нашем древном манастиру који иако физички не постоји вековима позива. Ова светиња је у нашим срцима и звона манастира позивају све нас на Јеванђеље Христово и сведочење међусобне љубави. Будимо прави проносиоци вере светосавске, вере наших отаца и праотаца који су нас учили путу подвига, мира и љубави. То нам је задатак и благослов за који се увек требамо трудити, да се никада у труду не уморимо. Ношење Крста је благословено, из њега нам произлази постојаност која нас води у будућност и опстанак нашег народа на овим просторима. Црква је гарант и обједињујући фактор свима нама, она позива на мир и слогу, на братску љубав. То су вредности које су кроз векове проношене, које су и одржале наш народ у постојању пред лицем Бога живога. Нека сте сви благословени и наше вечерње богослужење којим почесмо прославу празника Успења Пресвете Богородице. Да нас Пресвета Богородица увек штити, да нас умива благословом Божјим, да смо под њеним омофором кроз сву вечност! Амин. Након вечерњег богослужења Епископ Херувим обишао је храмове у Брањини и Поповцу. |
|