Свети Стефан Дечански прослављен у Борову Насељу У недељу, 24. новембра 2024. године, када Црква слави Светог Стефана Дечанског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началстовао је Светим евхаристијским сабрањем у Борову Насељу које Светог краља Стефана Дечанског слави као своју храмовну славу. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протонамесник Ненад Лазић, парох тењски, протојереј-ставрофор Слободан Блажић, парох боровонасељски, протонамесник Синиша Мићановић, други парох боровонасељски, јереј Миленко Гребић, парох у пензији и протођакон Војислав Николић. Овом приликом орденима признања Епархије осечкопољске и барањске за заслуге у култури и спорту награђени су Никола Тодоровић и Давид Тодоровић. Епископ Херувим произнео је следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе и децо Божја, нека свима буде на здравље и спасење данашњи дан у који прослависмо Васкрсење Христово и Светога Стефана Дечанског. Свето име из нашег рода, дивна лира Светога Духа, крепи нас примером снаге своје вере, својом молитвом за наш род како бисмо остали постојани у Јеванђељу Христовом. Чули смо данас из јеванђелске перикопе да и људи на високим положајима могу бити честити и благочестиви, да могу задобити венац вечне славе. Богатство није препрека ка савршенству, нити ка светости, човек снагом своје воље и мотивације може бити следбеник Христов. Све је могуће уколико човек жели да следи Господа Исуса Христа, Реч Његова да му буде темељ и закон. Када то није на свом месту сигурно смо на странпутици, служимо неким другим господарима а не Творцу и Украситељу творевине. Видимо да Бог све одржава у поредку, покушавајући свима нама да себе кроз творевину открије утврђујући у камена срца наша веру. Вера наша мора да буде јака да бисмо могли победити себе и своје страсти, унутрашњег палог човека. Када то успемо и преобразимо све увидећемо да се смисао живота налази у Христу. Живот без Христа није живот, него тама и пребивање у таштини, у трагању за Богом. Трагају за нечим непознатим. Хришћанству се ”то непознато” открило као Бог, ”то непознато” је постало суштина нашега живота. То непознато које се провлачи кроз грчку философију јесте Света Тројица, Бог се открива да би ми спознали смисао духовног живота. Открива нам се Тајна нашега спасења и пут који води ка љубави Христовој. Живот хришћанина је живот за вечност, за будућа добра, зато морамо у ризницу да сабирамо добра дела. Наш живот треба да буде плодоносан, да сабирамо са Христом, за Царство Божје. Требамо посећивати Цркву Божју, да она буде испуњена сваке недеље као што је данас, децом, омладином и родитељима. То је онда прави пут, смислен живот се налази у испуњавању Јеванђеља Христовог и Светотајинском животу Цркве. Нема ништа важније него да се причешћујемо Телом и Крвљу Господњом када се служи Света Служба, то је смисао и суштина, и темељ и циљ, почетак нашег живота и усавршавања у Христу. Причешће, Света тајна исповести и живот у молитви јесте наш пут ка вечности, онако како су то следили и наши свети Божји угодници. Али, понављам, превасходно Света тајна Причешћа јесте испуњење живота и нашег односа са Богом. Господ Исус Христос нам се даје у Чаши Живота, а ми немамо право то да одбијемо и да бирамо да не учествујемо у томе. Свако ко супротно од тога саветује не чини добро, јер све што чинимо као Црква треба да се испуни када дођемо на Свету Службу и причешћујемо се Телом и Крвљу Господњом. Стога нека сте сви благословени! Нека Господ данас награђенима дарује још више снаге у усавршавању у талантима које им је Господ дао, да увек буду достојни да своју заједницу представљају на прави и благочестиви начин. Свима вама драга браћо и сестре нека је срећна слава нашега храма и заједнице овде у Борову Насељу. Да нас Господ све чува и сачува од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|