Владика Херувим служио Свету Литургију у ОсијекуУ шесту недељу по Духовима, 8. јула 2018. године, у Осијеку је Свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски господин Херувим. Његовом Преосвештенству саслуживали су пензионисани парох бјелобрдски протојереј-ставрофор Зоран Симић, парох осјечки протојереј Александар Ђурановић и ћакон Бранимир Михајловић из Маркушице. Владика је у својој беседи рекао: - Благодаћу Божјом сабрани на ово наше Свето богослужење, ја вас поздрављам најрадоснијим поздравом мира и љубави којим су и апостоли поздрављали своју паству ширећи Јеванђеље у духу љубави, мира и истине: Возљубљени моји у Христу. Велики је дар што смо данас у Осијеку, у овом прелепом храму посвећеном Пресветој Богородици. Могу слободно рећи да смо данас били удеоници Царства Небескога. Заједно са светитељима изображеним на фрескама и верним народом који се овде сабрао принели смо бескрвну Жртву коју нам је Бог оставио као залог Царства Небескога. Данашње Свето Јеванђеље нас је управо томе и поучило. Данас свети апостол благовести причом о бесомучнику да је, поред савремене медицине која нам може дати излечење и дати здравље, највеће и најдрагоценије исцељење душе, духа и тела онда када се чистимо од греха. Апостол Матеј нас учи да се морамо очистити од греха и тако очишћени и преображени можемо задобити Царство Небеско. Тај бесомучни којега благовести Свети апостол Матеј постао је преображени, литургијски човек који жели заједницу и удео у Царству. Данас и ми, драга браћо и сестре, на овој Светој Литургији саучесници смо Царства. Свако ко се причестио, свако ко је принео своју молитву Богу, заједничар је у тој Истини Царства Небескога. Свака Литургија и свако Причешће је предукус Царства Небескога које се непрестано даје свакоме човеку. Ту ми општимо са Богом на најлепши, најприснији, најтананији начин. То је најискренији однос човека са Богом, то је најприснији дијалог човека са Богом. Треба непрестано да приступамо Светој Чаши. Лепо нас је видети сабране у овако великоме броју у овој мученицкој Осјечкој парохији. Требамо да будемо преображени литургијским животом. Ако нас је мало и јесмо мученички пострадали у ношењу крста који нам је Господ дао, свакако требамо и Литургијом да будемо преображени. Јер Литургија је она која све наше недостатке надопуњује благодаћу Духа Светога. Црква Божија нас учи да требамо имати у себи страх Господњи, то је једини истински страх који треба да имамо. Не требамо се стидети своје вере, не треба да се бојимо Цркве којој припадамо. У свакоме друштву Црква је надопуна културног живота, припада ширем културном контексту и треба да се негује. Ми као мањина треба да негујемо своје и доприносимо друштву. Различитост не треба да буде на тежину него на допуну, јер наша култура и традиција треба да богати земљу у којој смо рођени и којој припадамо. Требамо бити на понос нашој Светој Цркви која нас учи да волимо другога, да је други наш ближњи и да никада не ширимо мржњу него љубав. То наша Црква проповеда. У другим народима ми себе препознајемо, други народи су наша браћа и то је љубав у којој треба да живимо. Увек треба да се сећамо Цркве и наших свештеника који проповедају ту љубав која нам је дата. Требамо да ширимо јеванђелску љубав а не мржњу. Ми сми током свих ових векова ширили ту љубав проповедајући са амвона да је љубав једини начин нашег опстанка на овим просторима. Радујемо се што смо се овде данас сабрали, са овим дивним хором и великом љубављу оца Александра који се бори да очува ову заједницу, да је умножи и поучи Јеванђељу Христовом. У том духу вам желим свако добро и да се увек сабирате у својој цркви, да приносите молитве Богу и да се причешћујете Телом и Крвљу Господњом. |
|