Света архијерејска Литургија у Болману поводом Црквене славе- Божанска љубав нема граница и најлепши је дар који је Господ оставио овоме свету. Ту љубав су проповедали Свети апостоли Петар и Павле, истакао је Епископ Херувим у Болману. Поводом Црквене славе, Светих апостола Петра и Павла, 12. јула 2018. године, Свету архијерјску Литургију у барањском селу Болман служио је Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, уз саслужење пензионисаних пароха Михајла Маријанца и Владе Кљајића, јереја Милана Ерића из Епархије будимске и Срђана Трајковића, пароха болманског, те ђакона Радована Арсеновића из Трпиње. Његово Преосвештенство је предводио свечану литују око Светог храма и обавио славски обред, а присутнима се обратио следећим речима архипастирске поуке: - Драга браћо и сестре, сабрани данас у овоме светоме храму посвећеном првоврховним апостолима Петру и Павлу, преко којих смо данас узнели молитве до престола Свевишњега, радујемо се што смо данас овде, што смо могли служити Свету божанску Литургију и принети Жртву од свих и за све. Велики је благослов и велики је данас празник. Јуче смо могли прочитати у вечерњем богослужењу да се Апостол Петар назива стеном а Апостол Павле разумом. Заиста су то велики проповедници Јеванђеља Христовога, јер их је тако великима учинио сам Христос. Они су били обични рибари који су се бавили својим занатом, али су били и велики "ловци људи". Силаском Духа Светога добили су велику благодат да проповедају Јеванђеље и шире Христову реч по целој Васељени. Данас смо управо у том тропару посвећеном Светим апостолима могли чути да су они "учитељи васељене". Они то и јесу, дали су јој димензију јеванђелског мира, димензију јеванђелског преображења целога света. Тако треба да се живи, управо тако како су нам они предали у наслеђе. Они су ширили мир и љубав, ширили су Христово Јеванђеље. У наследство су нам оставили да, сабирајући се на Светим божанственим Литургијама, ширимо тај мир и ту љубав, коју ми као свештеници треба да проповедамо са светих амвона. -Божанска љубав је најлепша љубав која у овоме свету постоји, јер Бог воли свакога човека без обзира одакле потиче и из које расе долази. Божанска љубав нема граница и најлепши је дар који је Господ оставио овоме свету. Ту љубав су проповедали Свети апостоли Петар и Павле. Зато сваке Литургије када долазимо на света богослужења треба да се причешћујемо Телом и Крвљу Господњом. Јер ту је пројава божананске љубави и ту је пуноћа, испуњење живота сваког православног хришћанина. Ту нема граница, ту је неограничена божанска љубав која све трпи и све надопуњује. Кроз примање Свете Тајне, Тела и Крви Христове, најприсније се сједињујемо са самим Богом и ту смо непрестано у заједници, у љубави и загрљају Божијем. Стога треба, када смо на светим богослужењима, на Светим Литургијама, да приступамо Светој Чаши и да се причешћујемо Телом и Крвљу нашега живога Бога. То нам је заповедио сам Господ, да то чинимо у Његов спомен. Видимо заправо и кроз данашње Свето Јеванђеље Светог апостола Матеја да је Господ рекао Светом апостолу Петру "ти си Петар и на томе камену сазидаћу Цркву и врата пакла неће је надвладати". Ту је љубав и благодат Божија, да Апостол Петар буде тај који ће бити стена , тврђава и носилац целога нашега домостроја спасења, које ће он даље носити и проносити свету и објављивати истину о Сину Божијем. Он је исповедио Христа као Сина Божијега, што смо и чули данас из Светог Јеванђеља. Могли смо да сазнамо из Светог Јеванђеља да апостолу Петру то нису открили тело и крв, него благодат Божија. Та благодат је управо благодат Духа Светога са којом се сусрећемо на Светим Литургијама. Тај благодатни дар примамо Светом тајном Причешћа. Ту откривамо тајну нашега богопознања, тајну нашега живота овде и свету. Као што су и Свети апостоли проповедали Јеванђеље, исто тако и ми требамо, као хришћани, да ширимо љубав, да немамо страха ни према коме, јер страх Божији је једини страх који треба да имамо. - Не треба да се стидимо своје вере, не треба да се стидимо свога порекла. Треба да овој држави у којој смо рођени, у којој живимо и која је исто наша, треба нашом културом и нашом вером да допринесемо широком културном простору који ова држава поседује. Ми смо људи који треба да ширимо љубав, да волимо другога без обзира које он расе био или којој вери припадао, закључио је Владика. |
|