Слава певачког друштва у Даљу-Славећи и појући Богу душа се успиње ка Творцу своме, она се преображава и задобија врлинску димензију какву и треба да стичемо у овоме земаљском животу, рекао је Епископ Херувим. На дан успомене на Светог Деспота Стефана Високог и његове мајке Преподобне Евгеније (Лазаревић), 1. августа 2018. године, Његово Преосвештенство г. Херувим, Епископ осечкопољски и барањски, служио је Свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу. Преосвећеном Владици су саслуживали свештеници: протојереј-ставрофор Милован Влаовић, пензионисани парох протојереј-ставрофор Јован Клајић, јереј Милош Кузмановић и ђакон Предраг Јелић. Беседа Епископа Херувима: "Да се светли светлост ваша пред људима" – Господ нам је тако заповедио, драга браћо и сестре. Велики је данашњи дан у коме прослависмо деспота Стефана Високог и његову мајку Евгенију – Ефросинију, кнегињу Милицу, жену кнеза Лазара. Њихова душа се светлила пред престолом Свевишњега Бога. Његова душа и његов живот, како описује његов биограф Константин Филозоф и његови савременици, били су везани искључиво за живот по Христу. Ходио је стазама Христовим, упоређиван је са Мојсијем, јер је пророк Мојсије извео јеврејски народ из ропства Египатскога, а Стефан Високи је извео српски народ из ропства турскога. Не само да га Константин Филозоф пореди са Мојсијем, већ га пореди и са Исусом Навином, старозаветном личношћу која је исто тако била боголика, пуна ревности и смирења пред Богом. Таква је била и душа деспота Стефана Високог. Константин Филозоф наставља и даље, поредећи овог дивног светитеља са пророком Данилом. Вера пророка Данила била је тако велика да је спасао јеврејски народ у Вавилонском ропству. Видимо, заправо, кроз све ово на шта нас је упућивао Константин Филозоф, да Стефан Високи није добио тај епитет "високи" зато што је био растом велики. Него, сагледавајући његову духовну страну. Његова душа се непрестано сараспињала заједно са Христом и савасрксавала заједно са Њим. Из тог житија можемо исто тако да прочитамо како је он, када је преселио своју престоницу на Калемегдан, ходајући тврђавом своје престонице ишао од просјака до просјака и делио милостињу. А један од просјака, каже анегдота, зар преко нас сиротиње себи купујеш Царство Небеско. Он се томе само насмејао. У срцу је имао сигурно искрену веру у то да се требамо увек бринути о таквим људима, људима који немају хлеба, људима које требамо нахранити и напојити. Тако нас учи и Свето Јеванђеље. Управо таквом вером и таквим Јеванђељем ходио је Стефан Високи, заједно са својом мајком Ефросинијом. Радујмо се данас што смо овде, с једне стране и што смо одслужили парастос људима који су овде дали своје животе. То што се овде десило је сигурно једна врста опомене да се такви догађаји не требају поновити на овим просторима, да сви требамо живети у љубави, да сви требамо живети у међусобном поштовању. Молимо се данас и за жртве на којима је злочин почињен и за оне који су чинили злочин. Требамо да се молимо за њих, да Бог прими њихове душе у Рају сладости одакле одбеже сваки бол, туга и уздисање. Управо том вером треба да васрксавамо цео овај простор, том библијском вером васкрсења. Јер једино тако можемо да задобијемо блага Царства Небескога. Исто тако, желим да честитам певачком друштву "Преподобна мати Евгенија" њихову крсну славу и желим им да увек поју Богу свим срцем својим. Јер је Бог диван у светима својим а још лепши у стиховима које су богомудри људи написали. Јер славећи и појући Богу душа се успиње ка Творцу своме, она се преображава и задобија врлинску димензију какву и треба да стичемо у овоме земаљском животу. Нега би Господ дао заступничким молитвама Стефана Високога и његове мајке Евгеније сваки благослов од сада и кроз сву вечност. Амин. |
|