Владика Херувим богослужио у Маринцима-Ми смо народ христоваскрсли, народ богочежљиви, боготражљиви, јер тражимо увек благодат и благослов Божји. Тако нас је учила наша Света Црква кроз векове, тако су нас учили наши преци, јер једино на такав начин можемо преживети у данашњем времену. Једино кроз веру која је тврда и чврста,чувајући свој језик и традицију, јер су то једини гаранти опстанка, нагласио је Владика Херувим у Маринцима. У суботу, 25. августа 2018. године, када наша Света Црква прославља светог мученика Фотија, Аникита и друге са њима, Епископ Херувим је благоизволео да принесе Литургијску жртву благодарности у храму Светог великомученика Георгија Победоносца у Маринцима. Епископу су саслуживали: протојереј – ставрофор Јован Клајић, умировљени парох, протонамесник Ненад Кесоња из Пачетина, протонамесник Владимир Недељковић из Габоша, јереј Горан Тодоровић из Бијелог Брда и ђакон Радован Арсеновић из Трпиње. По литургијском отпусту, евхаристијској заједници Владика се обратио речима:-У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, благодаћу Божјом сабрани у овом нашем храму овде у Маринцима, да принесемо жртву од свих и за све и на тај начин пројавимо делатну љубав. Та љубав Божја нас је и довела данас овде у ову нашу малу православну заједницу, овај храм, који је сведок историје, сведок трајања једног народа на овоме простору. Овај храм сведочи да су наши преци кад су долазили под Светим патријархом Арсенијем на ове просторе Славоније, Барање и Срема, знали да једино равница може да производи плодове који ће омогућити човеку да може живети на један нормалан и функционалан начин. Знали су то наши дивни преци, да је ово благословена земља, да овде има наде за живот и зато су се овде и настанили. Овде су, где се год окренемо, извори са лековитом чудотворном водом, почевши од Свете Петке у Вуковару, преко Даљске водице па све овде до Маринаца, где такође постоји лековити извор.Није случајно што смо се баш овде настанили и подизали светиње за благодарење Богу. Изграђивали су дивне храмове као што је овај овде, да се Богу молимо, јер је предање наше Цркве да непрестано, кад год дишемо, да узносимо молитву, јер је Бог наш Творац, Саздатељ и Створитељ. Једино у Њега можемо имати наде, једини је Он нада безнадежнима, а ми нисмо народ који нема наде. Ми смо народ христоваскрсли, народ богочежљиви, боготражљиви, јер тражимо увек благодат и благослов Божји. Тако нас је учила наша Света Црква кроз векове, тако су нас учили наши преци, јер једино на такав начин можемо преживети у данашњем времену. Једино кроз веру, која је тврда и чврста, чувајући свој језик и традицију, јер су то једини гаранти опстанка. Такође, Црква је ту и она вас никада неће заборавити, она ће увек бити присутна док последња српска душа дише. Једино на такав начин можемо носити бреме једни другима, јер нас Црква тако учи и на то нас позива Свето Јеванђеље. Оно нас још и даље, дубље и шире подучава да морамо градити љубав једни међу другима. Не само међусобну, него и према другим нацијама и људима са којим живимо, али опет превасходно да имамо љубави међу собом, онда ће нас Бог препознати да смо синови његови и да ходимо уским путем нашега спасења. Управо ови попразнични дани Преображења Господњег нас позивају да је преображење пре свега преображај душе, преумњење наше душе која тражи Бога. На то нас упућује наша Света Црква и празник Преобржења Господњега, да требамо стражити над нашом душом, да је предамо Богу, да она буде најчистија, најлепша, јер једино таква душа може примити свакога, може волети и бити вољена. На то су нас увек упућивали и наши Оци, дивни Оци, који су нам пренели љубав и такву традицију. -Радујем се што сам данас овде са вама, што могу поделити радост, као што сам раније рекао у овој малој заједници, али свакако утврђеној заједници у Господу. Молићемо се Богу да се ова заједница утврди и умножи. Хвала Богу, ево и ове мале дечице овде, и они су гарант нашег опстанка и трајања на овим просторима. Молићемо се Богу и да се овај Свети храм обнови и да му се врати стари сјај, како и припада храму Божијем, јер не смемо заборавити веру отаца који су га градили, јер су знали зашто га граде. Знали су да једино ако ходимо Христовим путем, онда ћемо знати да смо на путу светосавском, да смо на путу спасења, јер су то путеви нашега спасења, који нас воде у Царство Небеско. Кад год долазимо на Свету Литургију, драга браћо и сестре, треба да се причешћујемо, јер је то најлепши и најприснији однос човека са Богом. Ту се огледа све што је човеку потребно да задобије спасење, то је икона Царства Божијега, онако како ће бити приликом Другог доласка, а то смо овде данас и доживели на Светој Литургији. -Нека вас Господ благослови! Нека вас Господ укрепи! Нека вам Господ да снаге да опстанете и останете овде, јер је то велики благослов и задатак, а Црква је ту која вас никада неће оставити и Богу ће се молити и биће уз вас од сада и кроз сву вечност. Амин! Након Свете Литургије, славље је настављено за Трпезом љубави која је уприличена у Дому културе у Маринцима. |
|