Света архијерејска Литургија у Шаренграду-Никада не смемо заборавити и нашу чудотворну икону Богородице Шаренградске; и њу прослављамо зато што се Бог јавио у телу и поживео са људима. Управо на основу тога може се сликати оно што је код Бога видљиво, истакао је Епископ Херувим у Шаренграду. У недељу, 26. августа 2018. године, када наша Света Црква прославља Светог мученика Иполита и Оданије Преображења Господњег, Епископ Херувим је благоизволео да принесе Евхаристијску жртву у храму Светог Архангела Михајла у Шаренграду. Архијереју су саслуживали: протојереј – ставрофор Саша Кузмановић, парох и архијерејски намесник вуковарски, протојереј Миладин Спасојевић, парох сотински, протојереј Миленко Гребић, парох у пензији и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. На Светој Литургији присутна је била и градоначелница града Илока др Марина Будимир. Важно је напоменути да је Преосвећени Владика Херувим, приликом ове посете шаренградској цркви, званично објавио установу Сабора у Шаренграду, у недељу пред Успење Пресвете Богородице. А са градоначелницом Илока је договорио да храм у Шаренграду буде уврштен у туристичку понуду града Илока. У своме обраћању литургијском сабрању Владика је између осталог истакао: -С обзиром да први Адам није остварио назначени задатак, остварује га Нови Адам – оваплоћени Логос. Човечанска природа је од самог почетка предодређена за сједињење са божанском. Очовечење Логоса је испуњење предвечног плана Божијег. У Христу се целокупна творевина сједињује са Богом. Оваплоћење Логоса је централни чин откривења Божијег. Кључни моменат оваплоћења Логоса остаје нераскидиво сједињење божанске и људске природе. Христос се рађа од Дјеве. То значи да је уједно једносуштан са нама и да прима људску природу. Син није трпео да гледа природу нашу поробљену тиранину, него је благовољењем Оца и садејством Духа, ни у чему се не умањујући, спустио се до нас. Оваплотио се од Духа Светога и Духом Светим предочишћене увекдјеве Богородице. У оваплоћењу је остао савршени Бог и постао савршени човек, сјединивши две природе. Како божанством, тако и човечанством је остао непромењив, својом безгрешношћу исцеливши Адамов преступ, а добровољним страдањем, смрћу и васкрсењем укинувши пропадљивост. Страдања је подносио природно, јер је примио страдалну људску природу. Узневши се и севши с десне стране Очевог престола, принео му је првину наше природе. -Никада не смемо заборавити и нашу чудотворну икону Богородице Шаренградске; и њу прослављамо зато што се Бог јавио у телу и поживео са људима. Управо на основу тога може се сликати оно што је код Бога видљиво. Бог је изволео да се настани у материји и да нас преко материје спасе. Нама није могуће без телесног доћи до духовног. Зато је целокупно богослужење Цркве уједно телесно и духовно. У складу са реченим, материја у икони има улогу да оприсутни изображени прототип. Тиме што оприсутњује Христа, Богородицу икона вернима посредује благодат, а поклоњење које се указује икони прелази на прволик. -Важно је нагласити да је данашња православна црква у Шаренграду, смештена у самоме средишту села, заменила крајем 18. века старију много и скромнију грађевину. Прва православна црква у овоме месту је грађена 1704. године, али дочекала је већ почетак 1780-их, чини се, у врло трошном стању, јер се цели низ година обављају бројни радови на њезиној обнови. Шаренградска црква подигнута је у периоду обележеном интензивном изградњом нових и доградњом постојећих православних цркава на просторима Епархије осечкопољске и барањске. У готово исто време када се она гради, подижу се звоници цркава у Негославцима (1804. године) и Маринцима (1808. године), у потпуности се граде православне цркве у Оролику (1793. године), Даљу (1799. године), Опатовцу (1802. године), Маркушици (1805. године) и Мирковцима (1809. године). Данашњи шаренградски храм светог Архангела Михајла и датира из 1805. године. |
|