Заветна слава у Габошу-Живот нас увек носи на једну или на другу страну, али ми морамо бити свесни да смо христољубив и богољубив народ, да смо на трновитоме путу, на томе ускоме путу како дивни Оци и подвижници наше Цркве говоре. То је уски Христов пут, али ходећи њиме засигурно знамо да тежимо испуњавању Христових заповести, поручио је Епископ Херувим у Габошу. У четвртак, 29. августа 2018. године, када наша Света Црква прославља Нерукотворени Образ Господа и Спаса нашега Исуса Христа, Владика Херувим је поводом заветног дана у габошком храму посвећеном Рођењу Пресвете Богородице началствовао Светом Евхаристијом. Епископу су саслуживали: протојереји – ставрофори Добривоје Филиповић из Маркушице и Миљен Илић из Петрове Слатине, протонамесник Ненад Кесоња из Пачетина, јереј Горан Тодоровић из Бијелог Брда и ђакон Бранимир Михајловић из Маркушице. После заамвоне молитве, Владика је осветио славска обележја, која је за ову годину припремила г – ђа Вида Чича, и обратио се локалном сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа!Драга браћо и сестре, Црква Божија нас увек учи да ходимо заповестима Божјим по речима Псалама: Благословен јеси Господе, научи ме да творим заповести Твоје. Тако нас учи кроз све векове да творимо и вршимо заповести Божије, јер на тај начин угађамо Богу. А које су то заповести Божије? То се увек можемо кроз димензију овоземаљског живота запитати. Живот нас увек носи на једну или на другу страну, али ми морамо бити свесни да смо христољубив и богољубив народ, да смо на трновитоме путу, на томе ускоме путу како дивни Оци и подвижници наше Цркве говоре. То је уски Христов пут, али ходећи њиме засигурно знамо да тежимо испуњавању Христових заповести. Христос нам је оставио две највеће Божије заповести, да љубимо ближње своје као самога себе и да љубимо Бога свим срцем својим. То су две највеће Божије заповести које су остављене нама људима, да их творимо и поражавамо, јер ако волимо Бога волимо и ближњега, али прво морамо волети ближњега да бисмо волели Бога. Онда се ту испуњава и та љубав, највећа, којом Бог љуби и нас и цео свет, јер она не тражи своје, она није лицемерна, она трпи. То је божанска љубав којом Бог милује овај свет и целокупну творевину. Све би супротно било да нема те љубави и милости Божије и какав би овај свет био да ходимо путем странпутице. Он би сигурно био у аду, у паклу, у тами најкрајњој, али Бог зна, Бог воли овај свет, Бог тражи покајање. Мноштво је примера из живота дивних светитеља наших, који су пред крај свога живота који је водио путем овоземаљских страсти и пожуда на крају стекли небеске врлине и задобили Царство Божије. Управо таквим путем и том заповешћу Христовом морамо и ми ходити на овоме свету. -Овај свет намеће једну нову философију живота која нас одваја од Бога, одваја нас од Цркве Божије, одваја нас једне од других, јер тај свет који не познаје љубав ни милост, ни благослов Божији - не може бити спасен. Овај свет иде ка једноме другоме смеру, а ми морамо бити ти који ћемо га усмеравати и приводити своме Творцу, Богу Господу нашем. Бог је створио човека као круну свога стваралачкога чина, да он буде тај који ће принети творевину своме Творцу, а ми овде сведочимо управо ту заповест, ту љубав Божију којом нас милује. Ми морамо између себе да изграђујемо љубав, да творимо и испуњавамо све заповести Божје. Управо и у овоме периоду, на појутарју јучерашњега празника Успења Пресвете Богосродице, једног великога празника за нас Хришћане, имамо на неки начин Божији благослов и пример како треба ходити у овоме свету. Пресвета Богородица је најочигледнији пример слушкиње Божије, а то можемо чути и кроз Свето Јеванђеље: Ево слушкиње Твоје, нека буде по речи Твојој. Управо се она препустила томе благослову Божијем, да буде изабрана из рода људскога, да њена утроба постане место Несместивога Бога. Управо кроз ту утробу, кроз рођење Господа Исуса Христа и нама се отворила могућност Царства Небескога, које ми овде и сада можемо да окусимо. -Управо на овој Светој Литургији смо окусили тај слатки укус Царства Божијега и кад год смо на Светој Литургији и кад год смо присутни у Цркви Божијој треба да приступамо Светој Чаши. Тиме се сусрећемо са живим и делатним Богом, управо Оним Кога треба да носимо у своме срцу, да творимо мир и љубав и на тај начин испуњавамо заповести које нам је Господ оставио. -Желим да вам честитам вашу заветну славу овде у Габошу, у овоме лепоме храму, хвала Богу и великоме броју људи, јер то показује да је велика љубав ваша према овој светињи. Такви треба да будемо не само данас, већ и сваког дана и кроз сву вечност. Треба да волимо Бога, да наше срце и душа постану колевка Христова. Једино на тај начин ћемо обожити своје биће и постати удео Царства Божијега. Нека би Господ дао да тако и буде и нек би вас Господ благословио, излио милост своју на ово село, да оно остане и опстане, да се умножи и да народ живи у сваком благослову Божијем. Живели, нека вас Господ благослови и свако вам добро подари. Амин! Након надахнуте беседе, Епископу, свештенству и сабраном народу се обратио домаћин, отац Владимир, и захвалио им на љубави и труду који су данас учинили за габошку заједницу. Том приликом се, како то налажу обичаји и традиција, за нову куму јавила г – ђа Наташа Граховац. Трпеза љубави је уприличена у Парохијском дому у Габошу. |
|