Света архијерејска Литургија у Боботи-Треба да живимо у Цркви Божијој, да се учимо врлинском начину живота, да се учимо Јеванђељу Христовом, јер учити се Јеванђељу Христовом значи следити Христов пут, а он је увек трновит и узак, истиче Архипастир. У суботу, дана 08. септембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светих мученика Адријана и Наталије, Епископ Херувим је благоизволео принети литургијску жртву у цркви Светог великомученика Георгија Победоносца у Боботи. Архијереју су саслуживали: протојереји – ставрофори Милован Влаовић из Даља, Душан Марковић, свештеник у пензији, Чедо Лукић из Борова, Милорад Лазаревић из Вере, протојереј Горан Горановић, месни парох и ђакон Радован Арсеновић из Трпиње. На крају Свете Евхаристије Епископ је изговорио беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, благодат Божија нас је данас сабрала овде да прославимо име Божије и да се у молитвама сетимо свих наших предака, а самим тим и свих наших духовних и телесних сродника који су служили у овоме Светоме храму и помагали његовој изградњи. Сваке суботе чујемо Свето Јеванђеље које нас увек подсећа на истину да после земаљскога живота постоји Царство Небеско, то јест вечни живот. Управо смо се и данас сетили свих наших предака који су нас учили речју Истине, који су нас водили у овоме бурноме времену ка лађи вечнога живота. -Лепо је данас бити овде сабран у нашем Светом храму у Боботи, где се велики број деце данас причестио, где је активан духовни живот, управо у томе се огледа лепота и милост Божија и ми као хришћани треба да се трудимо непрестано да умножавамо дарове које смо добили Светом Тајном Крштења. Треба да живимо у Цркви Божијој, да се учимо врлинском начину живота, да се учимо Јеванђељу Христовом, јер учити се Јеванђељу Христовом значи следити Христов пут, а он је увек трновит и узак. Није лако данас бити Хришћанин и проповедати Живога, Васкрслога и Распетога Христа, али наш задатак као Хришћана је управо то: да проповедамо и сведочимо Христа, јер је то једини пут који нас води у живот вечни и ми као Хришћани у овом времену које је задојено једном другог философијом живота морамо следити тај истински пут. Једино ако смо на томе путу знаћемо да смо следбеници Божији, и да ходимо путевима наших предака који су нас увек водили Христовим путем Јеванђеља и врлине. Они су нам остављали пример како треба да се живи у овоме свету, јер њихово време у коме су живели такође није било лако, али су сведочили својим животом живога и делатнога Христа. Таквог Христа ми данас, драга браћо и сестре морамо проповедати у овоме свету. Христос нам се увек даје на Светој Литургији кад год смо сабрани, кад год се причешћујемо Телом и Крвљу примамо тога делатнога Христа који нам се даје да као печат нашега живота, као снага у овоме свету који је обремењен свим недаћама које носи философија која није по Христу. Међутим, ако следимо философију по Христу онда смо као безазлени голубови, како се каже у данашњем Јеванђељу и што нам је посведочио Свети Апостол и Јеванђелист Матеј, да се наоружамо мудрошћу по Духу Светоме. Једино та мудрост може да нас укрепи и оснажи, да нас облагодати да будемо достојни следбеници Јеванђеља Христовога. Онда из те мудрости ће произаћи и наша безазленост, јер човек који живи са Христом је безазлен, он прима другога, воли другога, други му није сметња, већ је икона Христова и његов пут ка Царству Божијем. Морамо непрестано изграђивати ту и такву љубав једни међу другима. Да носимо бреме једни другима, онда ћемо бити истински сведоци васкрсења, страдања и свих оних догађаја у историји нашега спасења који нас упућују ка Царству Божијем. Не смемо бити деца овога света, морамо бити деца небеска, јер Христос кад год упређује какво је Царство Божије он га упоређује са децом и каже: Пустите децу нека дођу к мени, јер је таквих Царство Божије. Управо из те безазлености коју данас чусмо у Светом Јеванђељу по Апостолу Матеју се изграђује безазленост наше дечице. Деца су безазлена, она су најлепши украс овога света, и они су наши путокази ка Царству Небескоме. Тако треба да живимо и да се изграђујемо у овоме обремењеном и материјалистичкоме свету који нас удаљава од Христа, који нас удаљава од Цркве Божије. Морамо бити свесни да смо Хришћани, да непрестано живимо Јеванђељем, изграђујемо врлину, а онда ће нам Бог дати мудрости да издржимо све овоземаљским бурама и проблеме које носи свет. -Нека би Господ дао да се ова заједница још више умножи, да опстане и остане у овоме времену, јер сведочити Христа и бити Православни у овоме времену је веома тешко, а још је теже бити Православни Србин. Нека је срећно и благословено, и нека благослов Светога Великомученика Георгија непрестано штити ово Свето место од сада и кроз сву вечност. Амин! Трпеза љубави је уприличена у Парохијском дому у Боботи. |
|