Света архијерејска Литургија у Бијелом Брду-Ми морамо бити Хришћани, сведоци и носиоци вредности које нас узносе од земље ка небу, оно што нам је Свети Јован оставио и што су нам сведочили кроз целокупну историју наши дивни Оци, који су нас учили тој дивној истини да једино у Цркви Божијој можемо задобити спасење ако живимо једни са другима у међусобној љубави, наглашава Архипастир. У уторак, дана 11. септембра 2018. године, када наша Света Црква молитвено прославља Усековање главе Светог Јована, Пророка, Претече и Крститеља, Епископ Херувим је благоволео началствовати евхаристијским сабрањем у цркви Преноса моштију светог Николаја Мирликијског у Бијелом Брду. Архијереју су саслуживали: протојереј – ставрофор Душан Колунџић, умировљени свештеник и јереј Горан Тодоровић, месни парох. На литургијске прозбе и возгласе је одговарала богословска омладина и верни народ из Бијелог Брда. Поводом славе СКУД-а Јован Јовановић Змај, Епископ је по заамвоној молитви осветио славска обележја, пожеливши им да буду још успешнији и да прослављају свога заштитника још дуго година. На крају Свете Литургије се Епископ обратио бираним речима: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, благодаћу Божијом сабрани у овом нашем храму у Бијелом Брду, да прославимо име Божије и да принесемо бескрвну жртву Богу због свега и за све. Данашњи велики празник кога литургијски прослависмо сврстава се у ред великих празника наше Свете Цркве. Дивни Оци и учитељи наши овај дан називају Великим петком, јер заиста овај догађај и јесте једна грозота људског рода која се могла десити. На овај дан, када прослављамо Светог Јована, Пророка, Претечу и Крститеља Господњега, му је била одсечена глава из жеље жене цара Ирода, Иродијаде, која је хтела да види његову смрт. То се и десило и тај догађај представља символ безнадежности људске природе која увек робује телесним сластима, телесним пожудама и остаје у оквирима овоземаљскога живота. Управо она јесте символ тог огеховљеног начина живота, али човек мора да тежи ка спасењу, да се бори и превазиђе ту своју огреховљеност и грех, јер човек није остављен на цедилу и Бог му даје да се покаје. Свети Јован, Пророк и Претеча, нас позива да се покајемо, јер се приближило Царство Божије. Он је био задњи пророк у Староме Завету, а први у Новоме Завету. Позивао је на покајање и како је говорио: После мене долази Онај коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући Његовој. На тај начин је директно исповедио Христа и потврдио своје проповеди желећи да припреми Народ Божији да приме и дочекају највећег Цара. Међутим, човек увек тежи ка греху, који нас увек заробљава и отежава да будемо приснији и ближи самоме Богу. Одвраћа нас од загрљаја Божијег, онемогућава нам због наших похота да будемо са Њим. То ћемо превазићи ако се трудимо, ако имамо љубави једни међу другима, ако изграђујемо љубав према ближњем и према Богу, на тај начин ћемо бити препознати да смо синови, деца и народ Божији. Никако другачије то не можемо стећи. Једини начин је покајање и живот у Цркви Божијој и жртвовањем једни за друге. Једино тако ћемо кроз ово бременито време, охристовљени задобити спасење. -Ово време носи са собом Крст једне друге философије живота, која нас удаљава од Бога и покајања и проповеда се супротно од онога што Црква проповеда. Ми морамо бити Хришћани, сведоци и носиоци вредности које нас узносе од земље ка небу, оно што нам је Свети Јован оставио и што су нам сведочили кроз целокупну историју наши дивни Оци, који су нас учили тој дивној истини да једино у Цркви Божијој можемо задобити спасење ако живимо једни са другима у међусобној љубави. Ако немамо љубави једни међу другима, ако немамо љубави и поштовања према Цркви, ако не волимо своју Цркву и не долазимо у Њу, не можемо доћи до лађе спасења, јер је она место сусрета са Господом и са ближњима. Једино ту остварујемо заједницу са Њим кроз Свету Тајну Причешћа. Лепо је данас што су ова дечица била са нама, што су својим гласовима појали Свету Литургију, што су се причестили Телом и Крвљу Христовом, јер и Христос каже: Пустите децу к мени, јер је таквих Царство Божије. На овај начин указује на важност и безазленост дечије природе, која је нежна и увек тражи Господа, а са друге стране никада није злобна и завидна, јер људи често теже ка злу, похоти, док деца увек траже Господа и Он их увек прима у Свој загрљај. -Нека би Господ дао да нас увек сабира у Бијелом Брду, да му се радујемо и славимо Свете угоднике Божије, од сада и кроз сву вечност. Амин! Трпеза љубави је уприличена у бјелобрдској Етно кући. |
|